Izvor: RTS, 11.Sep.2010, 09:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vremeplov (11.9.2010)

Na današnji dan 1944. godine rođen je poznati srpski pisac, profesor i scenarista Milovan Vitezović. Godine 1971. umro je bivši lider Sovjetskog saveza Nikita Hruščov. Pre devet godina napadnut Svetski trgovinski centar u Njujorku.

Na današnji dan 1971. godine umro je Nikita Sergejevič Hruščov, vođa Sovjetskog Saveza nakon smrti Josifa Staljina. Bio je prvi sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza (KPSS) od 1953. do 1964. i premijer Sovjetskog Saveza od >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 1958. do 1964. Nakon Staljinove smrti, marta 1953. došlo je do borbe oko vlasti između različitih frakcija u partiji. Hruščov je pobedio, a njegov glavni rival, šef NKVD-a Lavrentij Berija, likvidiran je u decembru. Hruščov je pratio reformski kurs, i šokirao delegate na 20. partijskom kongresu, 23. februara, 1956, svojim čuvenim Tajnim govorom u kome je odbacio "kult ličnosti", koji je okruživao Staljina, i optužio Staljina za zločine počinjene tokom Velikih čistki.Postao je Premijer Sovjetskog Saveza 27. marta 1958. godine. Hruščov se zalagao za reformu sovjetskog sistema. Tokom posete Ričarda Niksona Sovjetskom Savezu 1959. godine, Hruščov je učestvovao u onome šta je kasnije postalo poznato kao "Kuhinjska debata". Hruščovljev novi stav prema zapadu kao rivalu umesto kao zlom entitetu je otuđio SSSR od komunističke Kine. Hruščoveljevi partijski rivali su ga razrešili na sastanku Centralnog komiteta 14. oktobra, 1964. Razrešenje je bilo u mnogome zbog njegovog osobenjaštva i čudnih manira, koje je partija smatrala ogromnom brukom na međunarodnoj sceni.Nakon uklanjanja sa vlasti, Nikita Hruščov je proveo sedam godina u kućnom pritvoru. Umro je u svom domu u Moskvi, 11. septembra,

Godine 1944. rođen je Milovan Vitezović, srpski pisac, profesor i scenarista. Piše pesme, romane, eseje, kritike, aforizme, filmska i TV scenarija. Objavio je više od četrdeset knjiga u preko sto pedeset izdanja; zastupljen je u preko pedeset antologija srpske i svetske poezije, proze, književnosti za decu, aforizama, fantastike i televizijskih drama. Aforizmi su mu objavljivani u nizu evropskih novina, od hamburškog Sterna, do moskovske Nedelje, prevođeni i na grčki, rumunski, hebrejski, švedski, italijanski. Njegovi satirični tekstovi često su objavljivani u Ježu. Autor je brojnih televizijskih drama i serija, tekstova za pozorišna izvođenja i filmskih scenarija. Televizijski filmovi snimljeni po njegovim scenarijima prikazivani su na evropskim televizijama ORF i ZDF. Vitezović je književnik urednik Umetničkog programa RTS-a.

1524.- Rođen Pjer d Ronsar, francuski (Vandomua, 11. 09. 1524 - Sen Kozm- Le Tur, 27. 12. 1585)

1766.- Porta ukinula Pećku patrijaršiju (obnovljena 30. avgusta 1920. godine)

1823.- Umro Dejvid Rikardo, engleski ekonomista  (London, 19. 04. 1772 - London, 11. 09. 1823)

1885.- Rođen Dejvid Herbert Lorens, engleski književnik  (Istvud, 11. 09. 1885 - Vans, 02. 03. 1930)

1903.- Rođen Teodor Adorno, nemački sociolog i filozof  (Franfurkt na Majni, 11. 09. 1903 - Visp, 06. 08. 1969)

1914.- Rođen Pavle (Gojko Stojčević), episkop pećki, mitropolit beogradsko- karlovački,  44. patrijarh srpski (Kućanci, 11. 09. 1914 - Beograd, 15. 11. 2009)

1919.- Rođen Milutin Čolić, novinar, filmski kritičar i publicista, upravnik  Narodnog pozorišta u Užicu, osnivač FEST-a  (Potočanji, 11. 09. 1919 - Beograd, 22. 02. 2009)

1920.- Rođen Milutin Garašanin, arheolog, akademik (Beograd, 11. 09. 1920 - Beograd, 04. 04. 2002)

1923.- Rođen Vasilije Mokranjac, kompozitor (Beograd, 11. 09. 1923 - Beograd, 27. 05. 1984)

1935.- Rođen German Stepanovič Titov, ruski kosmonaut (Verhneje Zilino, 11. 09. 1935 - Moskva, 20. 09. 2000)

1937.- Počela prva sajamska manifestacija na Beogradskom sajmu

1940.- Umro Milan Jovanović - Batut,  lekar, profesor Velike škole i prvi dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu (Sremska Mitrovica, 10. 10. 1847 - Beograd, 11. 09. 1940)

1940.- Rođen Brajan de Palma, američki filmski  reditelj, scenarista i  montažer (Njujork, 11. 09. 1940)  

1944.- Formirana Jugoslovenska rečna  ratna flotila

1945.- Rođen Franc Bekenbauer, najuspešniji nemački fudbaler svih vremena, trener, selektor reprezentacije (Minhen, 11. 09. 1945)

1957.- Umro Petar Stojanović, kompozitor, profesor i direktor Muzičke škole "Stanković" u Beogradu (Budim, 06. 09. 1877 - Beograd, 11. 09. 1957)

1973.- Vojni puč u Čileu

1973.- Ubijen Salvador Aljende, čileanski političar i državnik, predsednik Čilea (Valparaiso, 26. 07. 1908 - Santjago de Čile, 11. 09. 1973)

1978.- Rođen Dejan Stanković, fudbaler, reprezentativac (Beograd, 11. 09. 1978)

1978.- Umro Roni Petersen, švedski automobilista, vozač "Formule 1" (Orebro, 14. 02. 1944  - Milano, 11. 09. 1978)

1979.- Umro Agostinjo Neto, angolski književnik, političar i državnik, predsednik Angole (Ikolo e Bengo, 17. 09. 1922 - Moskva, 11. 09. 1979)

1995.- Umro Ratko Ilić, TV reditelj (Beograd,    1944 - Beograd, 11. 09. 1995)

1999. - Umro Momčilo Đujić, četnički  vojvoda (Kovačić,     1907 - San Markos, 11. 09. 1999)

2001.- Teroristički napad na zgrade Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i Pentagona u Vašingtonu

2003.- Umrla Ana Lind,  švedski političar i diplomata, ministar inostranih poslova Švedske (Stokholm, 19. 06. 1957 - Stokholm, 11. 09. 2003)

2004.- Umro Petros VII, patrijarh aleksandrijski i cele Afrike  (Sigkari, 03. 09. 1949 - ostrvo Alonisos, 11. 09. 2004)

2006.- Umro Džozef Hejz, američki književnik (Indijanopolis, 02. 08. 1918 - Sent Augustin, 11. 09. 2006)

2006.- Umro Joakim Fest, nemački književnik, Hitlerov biograf (Berlin, 08. 12. 1926 - Kronberg, 11. 09. 2006)

2007.- Umro Stevan Koički, fizičar, potpredsednik SANU, akademik (Bačka Palanka, 21. 08. 1929 - Beograd, 11. 09. 2007

2007.- Umro Džo Zavinul, austrijski džez-pijanista i kompozitor (Beč, 07. 07. 1932 - Beč, 11. 09. 2007)

2009.- Umro Huan Almeida Boske, kubanski političar, lider Kubanske revolucije, potpredsednik  Kube   (Havana, 17. 02. 1927 - Havana, 11. 09. 2009)

Nastavak na RTS...