Izvor: B92, 04.Avg.2020, 18:06
Vremenske nepogode u sred vrelog leta: Otkud grom iz vedra neba
Letnje oluje zahvataju manje površine, kreću se brzinom i do 80 kilometara na sat, a izazivaju velike štete i u selu i u gradu.
Koliko god ih često doživimo, uvek se iznenadimo kada se usred skoro pa pustinjskih vrućina nebo zacrni, prolome se munje i gromovi a vetar fijuče kao na otvorenom moru.
Leto je godišnje doba kada se beži u hlad, od vrućine, ali i od oluje i njenih pratećih pojava - sevanja, munja, grmljavine, pljuskova i grada.
Tokom letnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oluja nisu retki ni obilni pljuskovi, a ni grad, a karakteriše ih pojava na manjim, lokalnim površinima, munjevito premeštanje brzinama i do 80 kilometara na sat, a mogu da izazovu ogromne štete kako po poljoprivredne useve, tako i po živote ljudi i životinja.
Pljuskovi, grmljavina, munje i grad su olujne pojave koje ne biraju mesto - pogađaju i selo i grad, i prirodu i betonske građevine.
Munja nastaje u oblacima zbog razlike u naelektrisanju izmenju zemlje i unutrašnjosti oblaka.
"Kada razlika u naelektrisanju između podloge iznad koje se oblak kreće i baze oblaka dostigne određenu vrednost, onda dolazi do oslobađanja električne struje - oslobađa se munja", kaže Ducić.
Postoje brojne zablude o olujama, pretočene i u narodne poslovice i verovanja.
Ducić kaže da je poslovica da "munja nikada ne udara dva puta u isto mesto" jedna od zabluda i da se takvi udari često događaju.
"Skoro svake godine u centru Beograda udari munja u najviše zgrade - u Skupštinu, Beograđanku, Politiku, Hram Svetog Save".
"Grom iz vedra neba" je takođe nešto što se ne dešava u prirodi - ali je zato "moguće da munja ima dug put, i po nekoliko kilometara", kaže Ducić.
"Munja iz oblaka koji nije direktno iznad nas ne mora da udari ispod samog oblaka, nego se može granati".
U tom slučaju nebo nije vedro, već je delimično naoblačeno, objašnjava.
Mnogi veruju da su danas oluje češće nego ranije, međutim stogodišnji podaci o vremenskim nepogodama - beleže se od 1920. godine - pokazuju da rasta broja nepogoda u Beogradu nema.
"Takav utisak se stiče jer je bolji sistem osmatranja. Gušća je meteorološka mreža stanica, a i danas svi snimaju nepogode mobilnim telefonima i kače na društvene mreže i Jutjub", kaže Ducić.
Oluja i prateće nepogode povezane su i sa verskim praznicima, pa se tih dana često ne radi - ni u polju, niti kod kuće.
Neki od praznika su Sveti Ilija - 2. avgusta i Blaga Marija, dva dana kasnije.
"To su praznici gde se ne radi upravo da ne bi grom udario u letinu - da li je u pitanju plast sena, kuća, okućnica ili stoka, a postoji veliki broj praznika gde se ne radi da se ne bi napravila šteta u polju", kaže za BBC na srpskom etnolog Aleksandar Repedžić.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
