Izvor: Danas, 12.Dec.2015, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme čuda sa “oplatolom”
Više od tri godine traje "eho slušanja" i "obećanosti" u jednom važnom projektu obnove zgrade Pozorišta "Bora Stanković" i povratka u teatarsku normalnost. Još od podmetnutog požara bukti vatra od političkihglasova i "scenskih nastupa". Upali smo u koloplet šekspirovske dramaturgije očaja, na relaciji betona - armature - politike. Prirodno zanemeli pred onim Borinim "gore visoko, dole tvrdo".
Ovo je za Vranje, ali i lokalnu upravu (pod uslovom da to ispravno shvati ), >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << projekat koji se može meriti dometima čuvene pekićevske novele "Vreme čuda". Da, to je vremenska dimenzija u kojoj ne sme sve da se meri samo građevinskim materijalom, papirologijom koja pokazuje da će se tek nešto menjati, u ovom slučaju "sanirati" uz pomoć Instituta za nuklearnu fiziku iz Vinče. Kakva metafora očaja!
“Utisak godine” za Vranjance jeste: To što je građevinski materijal "oplatol" opasan po ljudsko zdravlje ugrađen u objekat, još jednom usporio, oskrnavio, ponizio, i sve što se očekivalo. Izazvao novu dramaturgiju sumnje u sve "nadzornike" gogoljevskog tipa, u sve glumce koji su ostali rasuti sa svojim profesionalizmom na ulicama, na sve časne ljubitelje pozorišta u gradu pisca, koji posle "blata" koje je u ličnom životu dobio po sebi sada nastavlja da istorijski nosi sa sobom. Dokle više, kada je u pitanju obnova pozorišta u Vranju?
