Izvor: Večernje novosti, 13.Jul.2015, 21:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vreline dovode ribe otrovnice

Podmorje juga Jadrana postaje sve više stanište do sada nepoznatih, riba i drugih morskih organizama na ovim prostorima, pa i onih koji su opasne za čoveka. Potvrda je stigla pre dva dana iz poznatog ribarskog sela Rafailovići koje se nalazi na kraju peščane Bečićke plaže. Ilija Rafailović, jedan od najpoznatijih ribara južnog Jadrana, ribareći sa svojom kćerkom Anđelikom, ulovio je četvorozupku. Nedaleko od obale. Odmah je obavestio Institut za biologiju mora. Njegov direktor mr Mirko >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Đurović je saopštio da se radi o vrsti zvanoj lagocefalus scelaratus, koja sadrži otrov u jetri (tetraodoksin) koji je opasan po čoveka. Ovaj otrov se ne može uništiti ni pečenjem ni kuvanjem ribe, pa je stoga potrebno poznavanje ovih i sličnih vrsta riba, kako se ne bi našle u kuhinjama restorana uz obalu. Publikacija "Alohtone vrste istočne obale južnog Jadrana", koju je upravo izdao Institut za biologiju mora iz Kotora, kazuje da je ozbiljno "napadnuta" južna obala Hrvatske, celo podmorje Crne Gore i albanski deo Jadrana. Registrovano je čak 38 novih (alohtonih) životinjskih i biljnih organizama. Među njima, dakako, ima i jestivih, ali i otrovnih vrsta, na koje upozorava publikacija koja će biti u štampanoj i elektronskoj formi podeljena ribarima, roniocima i drugima koji se bave morem koje ih iz više razloga interesuje. Riba četvorozupka nezvani gost Među novim vrstama ima gotovo svega - od algi, preko rakova, puževa, školjki, do neverovatnih devetnaest novih ribljih vrsta. Neke od ovih vrsta ozbiljno napadaju prostor jer nemaju prirodnog neprijatelja. Takva je vrsta alge caulrepa racemosa, zvana tumor Mediterana, koja se širi velikom brzinom i uništava postojeću floru i faunu. Kada su pak riblje vrste u pitanju, opasna je četvorozupka ili fuga, kako je zovu Japanci. Njeno meso je otrovno, a naročito ako ga spremaju oni koji o toj vrsti malo ili gotovo ništa ne znaju. U južnom delu Jadranskog mora, ističu u Institutu u Kotoru, svoju populaciju je uspostavila i poznata barakuda, koja ranije ovde nije stanovala. A kako su nove vrste, tropske i suptropske mahom, stigle na jug Jadrana? U kotorskom institutu, inače veoma referentnoj naučnoj ustanovi, s tradicijom, kažu da su razlog klimatske promene. Česte, velike, koje menjaju mnogo toga na planeti. Pri vrelinama kakve vladaju ovih dana, kada temperatura dostiže i 40. podelak Celzijusove skale, ih je više. Mnoge vrste stižu prirodnim putem iz Atlantskog okeana, kroz Gibraltarski tesnac, ali i iz Crvenog mora, kroz Suecki kanal. Neretko neke od tih vrsta stižu sa balastnim vodama trgovačkih brodova koji sa raznih mesta u svetu dovoze teret u jadranske luke, i tu ga istovaraju.Plaža Rafailovići uvek je puna gostiju PLAVI RAK Ima, dakako, i jestivih, dobrih vrsta kao što je plavi rak. Tu je i jedna vrsta škampa (farantepenaeus aztecus), koja je stigla iz Meksičkog zaliva, gde se masovno izlovljava i izvozi, i jedan je od temelja tamošnje ribarske ekonomije.

Nastavak na Večernje novosti...