Izvor: Blic, 24.Okt.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrela voda čisti kleme
Akumulatoru najviše smeta hladnoća, jer mu ona umanjuje kapacitet. Kada spoljašnja temperatura padne deset stepeni Celzijusa ispod nule, to akumulatoru skine 40 odsto od njegovog kapaciteta, kaže za “Blic nedelje” Miloje Stanojević iz prodavnice i auto-servisa “Akumulator d.o.o.” iz Beograda.
Održavanje akumulatora spada u jedan od najbitnijih, a ujedno i najlakših radova kada je reč o održavanju vozila. Iako prašina i prljavština provode električnu energiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i mogu polako da prazne akumulator, najveći problem kod ovog uređaja na vozilu jeste stvaranje skrame oko njegovih polova i poklopaca. Nagomilavanje beličasto-zelene korozije, koja nastaje usled hemijskih reakcija i gasova koji izlaze iz unutrašnjosti akumulatora, dovodi do slabljenja kontakata i rasipanja energije. Iako na prvi pogled kontakti mogu da izgledaju dobro, na njemu može da bude dovoljno korozije da onemogući efikasno proticanje električne energije.
– Ako se oko klema nahvata skrama od kiseline, koja je žitka i žućkaste boje, za čišćenje je dovoljno samo koristiti kipuću vodu, pošto nakon nje klema pobeli kao da je nova. Ukoliko se nahvatala patina, onda se to uklanja šmirglicom, žičanom četkom ili čeličnom vunom. Ljudi ne bi trebalo da upotrebljavaju bilo kakav alat koji bi mogao da izazove varnice, poput brusilice ili šajbnica, pošto bi akumulator mogao da eksplodira. Nakon čišćenja, da se ne bi ponovo hvatala skrama, treba podmazati kleme tovatnom mašću ili vazelin kremom. Mnogi čak koriste i med, pošto je on veoma kvalitetan i dobar izolator – objašnjava Stanojević.
Kod modela akumulatora koji to dozvoljavaju, moguće je proveriti nivo tečnosti i, ukoliko je potrebno, dopuniti novom. Nivo tečnosti iznad ćelija, odnosno olovnih ploča, ne sme da bude niži od pet milimetara i prilikom punjenja treba voditi računa da ne dođe do prskanja kiseline iz akumulatora. Kada je hladnije vreme, obavezno nakon dopune tečnosti treba akumulator priključiti na struju da se puni.
– Ćelije akumulatora se pune destilovanom vodom, ali to se ne praktikuje kada dođe hladnije vreme, pošto može da dođe do zamrzavanja. Da bi se to izbeglo, posle dolivanja vode u hladnim mesecima, treba akumulator da se stavi na punjenje kako bi on promešao tu vodu sa kiselinom. U protivnom, pošto voda ima manju gustinu od kiseline, ona će da ostane na površini, što će dovesti do njenog zaleđivanja. Tokom leta akumulatori mogu da pale i poluprazni, ali pred zimu ga obavezno treba napuniti tako što će da bude na punjaču 12 sati – dodaje Stanojević.
Međutim, iako nije teško napuniti akumulator, dopuniti njegovu tečnost i očistiti kleme, to ne bi trebalo svako da radi. Bez obzira što naši građani smatraju da su majstori za svakojake popravke, neretko se dešavaju povrede od kiseline ili pogrešnog povezivanja polova na akumulatoru. Čak ni kupovina novog, čiji je radni vek u proseku tri godine sa cenom oko 4.000 do 5.000 dinara, nije toliko skupa investicija koliko mogu da budu opasne posledice nestručnog rada.
– Ljudi ne bi trebalo na svoju ruku da se petljaju s akumulatorom, već bi trebalo da ga odnesu u servis. Tamo će stručna lica da ispitaju akumulator, da provere sistem punjenja, njegov kapacitet, da očiste i zamene kleme, da sipaju vodu... Kod nas u servisu su sve usluge koje su u vezi s akumulatorom besplatne i to može da dobije svako ko dođe – kaže Stanojević.
