Izvor: Blic, 30.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrednost rada
Pogibije i stradanja na trgu Hejmarket u Čikagu, u sudaru sa policijom i osam osuda na smrt za štrajkače, red je da se podsetimo, direktan su povod za ustanovljavanje 1. maja kao međunarodnog praznika rada. Ideologije koja je bila prisutna decenijama više nema, ali položaj onih koji bi da žive samo od sopstvenog znoja, znanja i umeća je, u krajnjoj liniji, još daleko od dobrog života. Petina radno sposobnih je bez posla, sivo tržište radne snage je pregolemo, a u važećem društvenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sistemu vrednosti, rad je negde na samom dnu. Strah od gubitka posla, odsustvo temeljnih socijalnih programa države i poslodavaca, unizilo je radnika i omalovažilo rad kao poželjnu, čestitu i korisnu društvenu kategoriju.
Pre dva dana sreli su se premijer Koštunica i predstavnici oba najveća sindikata. Premijer je njima poručio „da sindikati imaju važnu ulogu u društvu", a sindikati njemu „da imaju dobru saradnju s Vladom". On njima serdare, oni njemu vojvodo. Šta stvarno misle zaposleni biće da ne zna ni premijer, ni sindikati. Metalci Srbije protestuju jednog od ova tri neradna dana. Teško da će se zbog toga njihov položaj bitnije poboljšati. Mikelanđelo je u 62. godini krenuo da slika „Strašni sud" u Sikstinskoj kapeli. Sa toliko godina radnik u Srbiji jedva hoda, a kamoli da može da bude u punom stvaralačkom naponu. Kao u sagi o Hamletu, s pozicije onih koji se ne bave kriminalom, korupcijom, politikom, švercom i inim unosnim poslovima, već samo rade i od toga žive, biće da „ima nešto trulo u državi Danskoj".
