Izvor: Blic, 16.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vratiti Srbiji dostojanstvo
Vratiti Srbiji dostojanstvo
Polaganjem venaca i cveća u Marićevića jaruzi, Svetom arhijerejskom liturgijom, pomenom ustanicima i otkrivanjem spomenika Voždu Karađorđu uz brojne prateće sadržaje juče je u Orašcu kod Aranđelovca obeleženo dva veka od podizanja Prvog srpskog ustanka.
Uprkos hladnom vremenu i uz povremeno promicanje snega, obeležavanju Dana državnosti Srbije prisustvovalo je oko 10.000 poštovalaca besmrtnog Vožda iz gotovo svih krajeva zemlje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poslanika Skupštine Srbije i državne zajednice SCG, brojne delegacije iz inostranstva i predstavnici diplomatskog kora.
Pozdravljajući prisutne, kao potomak slavnog Vožda i kao domaćin ove svečanosti, princ prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je rekao da je u Orašcu 'srcu Šumadije, postavljen temelj Srbije'.
- Ovde je podignut jedan od najznačajnijih barjaka koji su Srbi podigli tokom svoje istorije. Na tom barjaku ispisano je sloboda, istina, pravda i Srbija - rekao je Karađorđević.
'Nekad smo taj barjak spuštali na pola, ali nikad nismo zaboravili šta na tom barjaku piše', dodao je on i naglasio da je 'vreme da Srbija ponovo vaskrsne, da bude moderna, demokratska Srbija, na dobrobit svih njenih građana'.
- Kao Karađorđev potomak, želim da svi njeni građani žive bez sukoba i imaju budućnost. Ne smemo da gubimo vreme, već da konsolidujemo demokratiju, razvijamo ljudska prava bez obzira na versko i etničko poreklo. Isto tako potreban nam je novi ustav. Trebaju nam nova radna mesta, napredak i standard. Treba nam moderna, evropska Srbija koja poštuje prošlost i razume sadašnjost - podvukao je prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.
Otkrivajući spomenik Voždu Karađorđu, ispred spomen-škole u Orašcu, predsednik Skupštine Srbije i vršilac dužnosti predsednika Srbije Dragan Maršićanin rekao je 'da se na ovom mestu, pre dva veka, pokrenula celokupna naša volja u jednom smeru za opstankom, volja za novim životom, stvaranjem i socijalnim nasleđem'.
- Ovde su naši preci čuli istorijski imperativ da se srpska država ima osloboditi, obnoviti i urediti. Kao što su oni pre dva veka odavde pošli hrabro u neizvesnu budućnost i uz nadljudske napore ostvarili cilj, krenimo i mi. Poslednji je trenutak za narodni i državni preporod. Vratimo Srbiji ponos, dostojanstvo i ugled koji je uživala u Evropi pre stotinu godina - rekao je Dragan Maršićanin i dodao: 'neka nas besmrtni Vožd Karađorđe, koji će se sada u mramoru ponovo pojaviti pred nama, vazda opominje da smo ne samo dužnici njemu i srpskom rodu da gradimo državu, slobodnu i pravednu, ljudsku i uljuđenu, ekonomski naprednu i od svih njenih građana i drugih naroda poštovanu'. Pre početka svečanog dela Centralne manifestacije obeležavanja 200. godišnjice Prvog srpskog ustanka u Orašcu, u renoviranoj spomen-školi, koju je svečano otvorio na Sretenje 1933. godine kralj Aleksandar Karađorđević, otvorena je izložba 'Službeno odelo i reljefi značajnih ličnosti Srbije prve polovine 19. veka'. Koncepciju postavke izložbe i kataloga uradio je Vladimir Merenik, a autor reljefa je Ostoja Gordanić Balkanski. U Muzeju u Orašcu otvorena je potom stalna postavke o Prvom srpskom ustanku. Autor postavke koja obuhvata najznačajnije događaje i ličnosti u vezi sa obnovom srpske države u periodu od 1904. do 1813. godine i kataloga je Nebojša Damnjanović.
Svetu arhijerejsku liturgiju u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg i pomen ustanicima u Marićevića jaruzi, uz sasluženje više episkopa i arhijereja SPC služio je Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle. U Marićevića jaruzi potom je dodeljena nagrada Zadužbinskog društva 'Odzivi Filipu Višnjiću', koji se po deveti put dodeljuje za rodoljubivo pesništvo, pesniku Rajku Petrovom Nogu, kao i nagrade za najbolje učesnike Literarnog konkursa za učenike srednjih škola 'Karađorđe i ustanici', na kojem je učestvovalo 60 škola sa 180 radova. Miodrag Petrović Skela kao simbol izgradnje Srbije
Na obeležavanju Dana državnosti u Orašcu premijerno je prikazano muzičko-scensko delo 'Skela'. Tekst je napisao Goran Petrović, režirao ga Kokan Mladenović, kompozitor muzike Zoran Hristić, a autor scenografije je Boris Maksimović. Tekst podloška za ovaj originalni dramski prikaz ima metaforu plovidbu-putovanje kroz istoriju Srbije.
On u sebi spaja simboliku Nojeve barke i splava Meduza, Odisejevog lutanja i potrage za Zlatnim runom, uključujući simboliku vode, virova, matice, mrtvaja, brzaka, sprudova, nevremena, krštenja, prelaska s obale na obalu, inicijacije, hodočašća i lutanja.
U predstavi učestvuje više od 50 eminentnih glumaca iz pozorišta širom Srbije, među kojima su Marko Nikolić, Predrag Ejdus, Voja Brajović, Jelisaveta Sabljić i drugi.
U komadu nema istorijskih ličnosti, već su junaci 'obični ljudi koji su u istoriji srpskog naroda bili šrafovi u konstrukciji koja se zove moderna srpska država'.
Posadu zalutale skele čine simbolične figure s tipskim imenima: Jezikoslovac, Vozar, Božji čovek, Nevesta, Carinik, Monah, Trgovac konopcima, Kartograf, Putopisac, dvojica kockara i drugi.
