Izvor: Vesti-online.com, 03.Mar.2017, 19:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vratili ste mi veru u ljude!

Uvreženo je mišljenje da se ne treba mešati u tuđe živote, ali iako se poštuje, kao pravilo ne važi, ili ne bi trebalo da važi za neke vanredne životne situacije, kada su igrom sudbine i čitave porodice dovedene do ivice egzistencije.

Tako je sa porodicom Dejana Petkovića, koji je igrom ratne nesreće u rovu na karauli Košare kad mu je geler kasetne bombe bačene iz aviona NATO avijacije otkinuo desnu ruku.

Od časnog, hrabrog i pravog rodoljuba u trenutku >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je napravio invalida, koji danas sa svojom porodicom živi na rubu opstanka.

Dejan je na braniku domovine ostavio ruku i, kako kaže, opet bi to uradio jer odbrana domovine nije pitanje razuma, već srca.

- Od kada sam odlučio da se obratim čitaocima "Vesti" za pomoć, mada, iskren da budem, nisam bio srećan što sam se odlučio na taj korak, u mojoj porodici se sve promenilo nabolje. Zapravo, tada je to bio čin očajnog čoveka koji nikako nije mogao da pronađe put iz tunela zatrpanog životnim problemima i neplaćenim računima. Pošteno, naviknut na situaciju da u Srbiji svi okreću glavu od invalida, nisam se ni nadao nekoj velikoj pomoći, ali pogrešio sam u proceni i to saznanje mi vraća veru u ljude. Sada sam u situaciji da se najtoplije zahvalim Gojku Iliću iz Noj Izenburga kod Ofenbahena, Milošu Matiću iz Augzburga na pismima u kojima je bilo po 100 evra i anonimnoj porodici iz Engleske, koji su mi poslali 50 funti. Za mene i moju porodicu to je pravo bogatstvo, kojim ćemo platiti mnogo računa kako više ne bismo zazirali od svakoga ko nam zazvoni na vrata. Naravno, ne zaboravljam ni Miroslava i Ljubicu Orbović i njihove srpske i kanadske prijatelje, kao ni Ljubicu Vukomanović, Draga Skopljaka, svima imenovanima i neimenovanima, znanima i neznanima, koji su imali razumevanja za moju situaciju. Voleo bih da radim i nešto dodatno, ali ko će u Srbiji da primi na posao čoveka bez ruke kada je toliko mladih i zdravih bez posla. Svi bi da te potapšu po ramenu i da pohvale herojstvo i na tome se sve završava - reči su Dejana Petkovića.

Uz novac za Dejana Petkovića stigla su i pisma koja su ga svojom sadržinom ganula i iskreno obradovala.

- Naravno da ću učiniti sve da se čujem sa tim plemenitim ljudima i da im se i lično zahvalim. Ako u tome ne uspem, iskoristiću "Vesti" da im se od srca zahvalim - poručuje Dejan Petković koji je na Košarama ostavio deo svog tela, ali i nadu da će nakon što je ostao invalid svojoj porodici pružiti mnogo više od onoga što sada može.

Nastavak na Vesti-online.com...