Izvor: RTS, 07.Avg.2009, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vraćanje imovine rehabilitovanim licima
Prema novom zakonu o rehabilitaciji, nepravedno osuđena lica od 1941. do 2001. godine i njihovi naslednici, imaće pravo na povraćaj oduzete imovine. U slučaju da je imovinu nemoguće vratiti, rehabilitovana lica dobiće obeštećenje, poseban penzijski staž ili novčanu naknadu.
Predlog zakona o rehabilitaciji, koji će se ove jeseni naći pred Parlamentom, reguliše vraćanje konfiskovane imovine nepravedno osuđenim licima i njihovim naslednicima, kao i ostvarivanje niza >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << drugih prava, izjavio je Tanjugu državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.
"Ovaj zakon o rehabilitaciji predstavlja suštinski napredak u odnosu na prethodni Zakon koji je brojao samo nekoliko članova i koji nije obuhvatio sve grupe ljudi koji bi trebalo da potpadnu pod rehabilitaciju", kazao je Homen.
Novi zakon se odnosi samo na one ljude koji su nepravedno osuđeni, odslužili zatvorske kazne i izgubili određena prava i kojima je tom prilikom izrečena mera konfiskacije zbog političke odluke, rekao je državni sekretar naglasivši da ga ne treba mešati sa Zakonom o denacionalizaciji.
Predmet zakona su osuđeni u periodu od 1941. do 2001. godine zbog političke odluke ili odluke suda u vezi sa politikom a koja se nije zasnivala na adekvatnim odredbama Krivičnog zakona ili drugih zakona, već je doneta prevashodno sa namerom da se imovina oduzme.
Utvrđivanje nepravednih presuda pre povraćaja imovine
Homen objašnjava da je veliki broj ljudi u periodu od 1944. do 1946. godine proglašen saradnikom okupatora ili državnim neprijateljem iz prostog razloga da bi im se oduzela imovina. Prema njegovim rečima, pravo na rehabilitaciju, odnosno na dekonfiskaciju imaće samo oni ljudi za koje sud utvrdi da im se poništava sudska presuda kojom su nepravedno osuđeni i kažnjeni.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde je istakao da pravo na rehabilitaciju i povraćaj konfiskovane imovine neće važiti apriori te da je zbog toga ključno postupanje sudova po novom zakonu u smislu donošenja odluka o tome kome će se, a kome neće dozvoliti da bude rehabilitovan, pošto su u to vreme osuđivani i stvarni saradnici okupatora.
Pored prava na dekonfiskaciju, odnosno obeštećenja za konfiskovanu imovinu, predviđeno je da ukoliko njen povraćaj u naturalnom obliku nije moguć, rehabilitovana lica će imati pravo i na obeštećenje za materijalnu i nematerijalnu štetu, pravo na poseban penzijski staž, mesečnu novčanu naknadu, kao i na otklanjanje i ublažavanje posledica ništavih i nepunovažnih akata.
"Rehabilitovano lice ili njegovi naslednici zahtev za dekonfiskaciju podnosiće Komisiji za vraćanje konfiskovane imovine i rehabilitaciono obeštećenje, a ukoliko ona u roku od 90 dana ne usvoji zahtev ili ne donese rešenje, podnosilac zahteva imaće pravo da podnese tužbu za vraćanje konfiskovane imovine nadležnom sudu", propisuje Predlog zakona.
Učesnici u sudskom postupku za povraćaj imovine mogu zaključiti i sporazum o njenom vraćanju, koji je prema Predlogu zakona - izvršna isprava i osnov za izmenu stanja u katastru nepokretnosti ili drugoj javnoj knjizi, po službenoj dužnosti.
Zakon se odnosi na lica koja su iz političkih, klasnih, verskih ili ideoloških razloga lišena života, slobode ili drugih prava u vremenu od 1941. do 2001. godine, propisano je prvim članom tog akta.
