Izvor: Politika, 24.Nov.2011, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vraćanje i izuzeci
Naslov Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju skoro u potpunosti odudara od njegovog sadržaja
Šestog oktobra 2011. godine stupio je na snagu Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Naslov zakona skoro u potpunosti odudara od njegovog sadržaja. Mada proklamuje načelo vraćanja u naturi, zakon se pretežno bavi izuzecima od tog načela, tako da na kraju proizilazi da osim nešto malo zemlje, neprodatih lokala i stanova u kojima žive pravi vlasnici, ništa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neće biti vraćeno.
U nekim svojim odredbama zakon stavlja zakup iznad svojine. Recimo, član 20 određuje da ugovori o zakupu zemlje zaključeni pre isteka jedne godine od stupanja na snagu ovog zakona mogu da koriste zemljište do 20 godina za višegodišnje zasade, odnosno do 40 godina za vinograde!
Vlasnici imovine koja zakonom nije predviđena za vraćanje teše se da će makar dobiti novčanu naknadu od 500.000 evra. Ko pročita pažljivo prvi stav člana 31. zakona odmah će shvatiti da niko neće dobiti ni približan iznos. Naime, iznos obeštećenja će biti izračunat pomoću koeficijenta koji se dobija kada se iznos od dve milijarde evra stavi u odnos sa ukupnim zbirom osnovica obeštećenja. Nedavno je na osnovu podnetih prijava Poreska uprava Srbije procenila vrednost oduzete imovine na 220 milijardi evra! Ako Ministarstvo finansija proceni vrednost oduzete imovine na 50 milijardi evra, onda se dve milijarde dele sa 50 milijardi, pa se dobija koeficijent od 0,04.
Kada se taj koeficijent primeni na 500.000 evra dobija se maksimalni iznos naknade od svega 20.000 evra. Od toga se 2.000 evra dobija za tri godine, a 18.000 evra se otplaćuje tokom sledećih 15 godina u ratama od po 1.200 evra godišnje. Vlasnici koji podnesu potpisanu prijavu za povraćaj imovine stavljaju se na milost i, verovatnije, nemilost države i Ministarstva finansija da im dodeli bilo kakvu naknadu.
Potpisom na prijavi vlasnici prihvataju sve uslove postavljene zakonom i po prijemu rešenja o vraćanju, verovatnije o malom obeštećenju, njihovo pravo svojine prestaje.
Dakle, vlasnici kojima se zakonom ništa ne vraća u naturi treba da bojkotuju ovaj zakon i da sačuvaju svojinsko pravo na imovini. Čekali su 70 godina da se imovina vrati, pa neka radije čekaju još 70 nego da im država u bescenje uzme teško stečenu imovinu dedova i ostavi potomke bez nade da će moći ikada da dobiju plodove rada i štednje svojih predaka.
Nesavesnost uz učešće države zavladala je u Srbiji tokom poslednjih dvadeset godina. Zadatak je državnika kojih još nema na pomolu da tome stanu na put i ponovo ožive poverenje među ljudima i u državu. Zakon o vraćanju imovine bio je prilika da se napravi odlučan zaokret u tom pravcu.
Advokat, zamenik ministra pravde 2001. godine
Đurđe Ninković
objavljeno: 24.11.2011.
