Izvor: Blic, 25.Nov.2009, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vozači poštuju žute trake
Da se u svih 29 ulica u kojima postoje trake rezervisane za gradki prevoz pravilo žute trake poštuje, kao što je slučaj u Bulevaru vojvode Mišića i na Brankom mostu, prevoz bi bio duplo brži i mogao bi da preveze dvostruko više putnika. Beograđani bi svoj automobil ostavljali kod kuće i na posao išli autobusom, a smanjio bi se i broj automobila na ulicama kojih svakodnevno ima najmanje 400.000.
Na prste jedne ruke mogu se izbrojati vozači koji ne poštuju pravilo žute >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trake u Bulevaru vojvode Mišića i na Brankovom mostu, pokazala je jučerašnja „Blic" patrola. Brojevi njihovih registarskih oznaka završili su u policijskom tefteru na očigledno nezadovoljstvo vozača koji nisu prezali od ulaska u rasprave sa policajcima. Međutim, ova situacija nije konstantna u svim ulicama gde postoje žute trake, što posebno važi za prometnu Ulicu kralja Milana. Tamo vozi ko kako hoće očigledno zbog toga što nema saobraćajne policije. Nije teško zaključiti da vozači poštuju ovo saobraćajno pravilo uglavnom kad vide policiju.
Na Brankovom mostu bilo je i posla za policiju
Ako je suditi po situaciji koju smo zatekli, Bulevar vojvode Mišića treba da posluži kao dobar primer za poštovanje žute trake. Doduše, ne treba zanemariti to da pored Sajma juče nije bilo prevelikih gužvi u saobraćaju, čak i u vreme špica, pa nije ni bilo potrebe da se vozači „ubacuju" u trake rezervisane za gradski prevoz. Saobraćajni policajac koji stoji na raskrsnici Bulevara vojvode Mišića i Ruske nije hteo da nam kaže koliko je kazni napisao. Dok razgovaramo nailazi vozilo gradskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć. Pošto nije u pitanju sanitetsko vozilo koje na sebi ima rotaciono svetlo, policija ima pravo da ga zaustavi i kazni. Ovog puta usledilo je samo upozorenje.
Kontrole su svakodnevne i na Brankovom mostu u šta smo se i juče uverili. Jedna patrola stoji sa starogradske i sa novobeogradske strane mosta i kažnjava. Ima vozača koji na znak policije samo produže dalje, pa je tako policijska patrola pojurila za vozačem „pežoa 106".
Stručnjaci navode da je prosečna brzina kojom se kreće javni prevoz u užem gradskom jezgru oko 12 kilometara na sat, a kad bi „žute trake” u svim ulicama bile slobodne autobusi, trolejbusi i tramvaji bili bi brži za barem 50 odsto. U takvoj situaciji izgledalo bi kao da na ulicama ima od 30 do 50 odsto više vozila, umesto 800 autobusa, kao da ih ima 1600.
Policija kontroliše vozače koji voze žutim trakama pored Sajma, u Vojislava Ilića i u Bulevaru Mihaila Pupina i to su neke od prioritetnih ulica. Ulica kralja Milana to nije zato što od Slavije do Trga Republike ima dosta stajališta javnog prevoza pa ljudi neće da voze iza javnog prevoza (žutim trakama) da se ne bi zaustavljali svaki put kad putnici ulaze i izlaze, objašnjavaju u policiji. Svakodnevno oko 150 vozača dobije mandatnu kaznu zbog kršenja ovog pravila u visini od 2.000 dinara, ali osim kažnjavanja u Evropi postoje i druge mere koje „čuvaju" prostor na kolovozu rezervisan za prolazak javnog prevoza. U Engleskoj, na primer, autobusi žutim trakama voze u suprotnom smeru, pa vozačima ne pada na pamet da voze po „žutom".
Bleda žuta u Bulevaru vojvode Mišića
Na pojedinim mestima u Bulevaru vojvode Mišića, posebno u visini Sajma, žuta traka je potpuno izbledela i jedva da se nazire. To može da bude veliki problem vozačima koji nisu iz Beograda i ne znaju da ovo saobraćajno pavilo važi na pravcu pored Beogradskog sajma. Za razliku od žute trake, autobuska stajališta su vidljiva.
U žutoj traci dva prekršaja
Korišćenjem žutih traka vozači prave dva prekršaja, prelazak preko pune linije (jer su trake obeležene punim linijama) i kretanje u prostoru koji nije namenjen njima. Ukoliko ne stanu na znak policije teretiće se i za takozvano „nepostupanje po naredbi lica na službenoj dužnosti".
