Izvor: Blic, 13.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vozač sprečio ubistvo
Vozač sprečio ubistvo
Prvi atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića dogodio se 21. februara na autoputu kod sportske hale 'Limes' u Novom Beogradu. Tada je Đinđić izbegao smrt zahvaljujući prisebnosti svog vozača, kada je Dejan Milenković Bagzi, vozeći kamion 'mercedes' sa austrijskim tablicama, iznenada i bez vidljivog povoda presekao put koloni vozila u kojoj je bio i Đinđić.
Protiv Bagzija je najpre podneta krivična prijava zbog krađe kamiona i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << falsifikovanja isprava, pa mu je određen osmodnevni pritvor. Ipak, Bagzi je posle nekoliko dana pušten iz pritvora i nestao je, a MUP je ubrzo potom saopštio da Bagzija traži 'zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju'. Bagzi se pre toga pominjao u javnosti krajem januara, kada je Surčinac Ljubiša Buha, zvani Čume, u brojim izjavama medijima tvrdio da su njegovog prijatelja Bagzija oteli Milorad Luković Legija, bivši komandant Jedinice za specijalne operacije, i Dušan Spasojević, kontroverzni Zemunac. Čume je tvrdio i da su Legija i Spasojević zatočili i njegovu ženu Lilju Buhu i da joj diktiraju javna pisma u kojima ona optužuje Čumeta za kriminalne poslove.
Buha je u nizu izjava rekao i da su u atentatu na Vuka Draškovića, lidera SPO, u Budvi 15. juna 2000. godine, učestvovali Spasojević i Mile Luković zvani Kum, a da su akcijom koordinirali Legija i tadašnji 'bezbednjak' Milorad Bracanović. Buha je direktno optužio Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika SRJ, Radeta Markovića, bivšeg šefa DB, i Legiju za nestanak Ivana Stambolića. Buha je rekao da su Stambolića likvidirali i zakopali na Avali. Čume je izrazio spremnost da o svemu svedoči ako mu se obezbedi zaštita.
Posle optužbi koje je na njegov račun izrekao Čume, Legija je medijima dostavio pismo u kojem je naveo da 'nam odbrojavaju poslednje dane, igrajući se sa našim sudbinama, kao uostalom i sudbinama vascelog naroda...'
'Prihvatili smo besplatnu ulaznicu za svet 5. oktobra 2000. godine i učinili da taj put prođe bez prolivanja srpske krvi... Umesto da se 8. oktobra 2000. godine presaberu i jasno svima kažu kolika je cena našeg priključenja modernim svetskim integracijama, brojana u ljudskim glavama koje se moraju prineti Haškom tribunalu, okrenuli su se svojim sitnim političkim interesima i međusobnim trvenjima. Pričaju o mafiji, kriminalu, o nesposobnosti policije... Sve bi se dovelo u red veoma brzo, samo da postoji interes i volja pojedinaca. Ako nećete i ne želite da poštujete bivše, pa ni sadašnje komandante, poštujte bar mrtve! Niko, pa ni istorija, to vam neće oprostiti. Treba da znate - svaki narod poštuje svoje vojnike. Jer, oni su vojnici u službi otadžbine i samo to hoće i da budu. Valjda i zbog toga meni danas ne daju da budem to što jesam. Ali, zato hoće da budem ono što nisam, da sam radio ono što nisam radio. Baš u tome je problem: jer oni rade ono što ne treba da rade, a pričaju ono što ne misle', napisao je Legija u otvorenom pismu. Z. Dojić 'Slučaj Maka' - najava atentata
Slučaj Željka Maksimovića Make, osumnjičenog za organizovanje ubistva policijskog generala Boška Buhe, 10. juna prošle godine ispred Hotela 'Jugoslavija', bio je prvi u kome je policija objavila postojanje široke terorističke organizacije, čiji je cilj da serijom političkih likvidacija izazove haos u zemlji. U dokumentima Bezbednosno-informativne agencije Srbije, a čiji je sadržaj tada preneo 'Blic', pisalo je da je ova teroristička grupa planirala atentat na Zorana Đinđića, republičkog premijera, i otmicu njegove porodice, kao i likvidacije Čedomira Jovanovića, šefa poslaničke grupe DOS u Skupštini Srbije, Vojislava Šešelja, predsednika Srpske radikalne stranke, Jovice Stanišića, bivšeg načelnika Državne bezbednosti Srbije.., uz praćenje nekih članova Vlade Srbije i istaknutih poslovnih ljudi.
Povodom ovog slučaja, poslednjih dana oktobra uhapšeno je ukupno 16 ljudi za koje se osnovano sumnjalo da su umešani u ubistvo Buhe, ili da policiji mogu da pruže informacije u vezi sa tim zločinom. Policija je tada saopštila da je organizator atentata i šef grupe bio Željko Maksimović Maka, koji je u bekstvu, a neposredni izvršilac Nikola Maljković, koji je tada i uhapšen. U dokumentima BIA je pisalo da su Makinoj grupi bili bliski i neki bivši pripadnici republičkog i saveznog MUP, zatim nekadašnjih paravojnih formacija, kao i pojedinci iz bivših struktura vlasti s prostora nekadašnje SFRJ. Potraga za naručiocima i finansijerima pomenutih terorističkih aktivnosti do danas nije urodila plodom.
Inače, BIA je do trenutka obelodanjivanja pomenutih informacija već godinu dana raspolagala operativnim saznanjima o terorističkoj grupi koja planira i zagovara izvođenje ubistava predstavnika državnih i političkih organa i institucija, kao i istaknutih ličnosti iz javnog života.
- Policija je oko pet meseci bila na tragu ove terorističke organizacije i samog Maljkovića - saopštio je tada ministar policije Dušan Mihajlović u razgovoru s glavnim urednicima beogradskih medija. Čelnici policije su isticali da je akcija MUP na razbijanju terorističke grupe morala da bude ranije završena, jer je postojala velika pretnja po život premijera Đinđića.
Tokom istrage ovog slučaja, prilikom saslušanja u beogradskoj policiji, umro je Dragan Malešević Tapi, poznati slikar. Iznenada mu je pozlilo i preminuo je od posledica srčanog udara. Od Tapija se navodno očekivalo da istrazi saopšti niz važnih podataka o obimu, prirodi i planovima grupe koju predvodi Maka. N. Janković
