Izvor: Blic, 01.Okt.2011, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Voz na šinama prošlosti
Izgleda da je ta pruga izbaksuzirana pre podne onog prvog dana kad je počela da radi, pa maler zato i danas tera putnike i železničare, a vozovi kasne. Nema drugog razumnog objašnjenja za činjenicu da brzi voz od Beograda do Niša danas putuje pet sati i 20 minuta, a da je pre 125 godina voz takvog ranga ovaj put prelazio za pet sati i 45 minuta. Sadašnja kompozicija je od Beograda do Niša tek malo brža nego pre 125 godina
Samo što je „munjeviti voz”, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se tada zvao, vukla parna lokomotiva, a ovaj danas ide na struju.
Ali, da ispričamo to o baksuzu: 23. avgusta 1884. godine svečano je puštena u rad prva pruga u Srbiji. Dva voza, svaki sa po devet vagona, krenula su u razmaku od četiri minuta iz Beograda za Niš. Prvi, sa gostima iz inostranstva, stigao je na vreme, ali je drugi na krajnje odredište stigao sa četiri sata kašnjenja.
Glavni organizator ceremonije bio je neki Amiljo, Francuz, direktor eksploatacije Srpskih železnica, i on je, prema pisanju tada ljute srpske štampe, upravljanje drugom kompozicijom poverio svom sinu koji je, nevešt, ostavio lokomotivu bez vode, pa je voz nekoliko sati proveo na otvorenoj pruzi.
Mi smo sada iz Beograda krenuli brzim vozom za Istanbul i Sofiju, sa pet minuta zakašnjenja "iz mesta”, u 7.55, i vrlo brzo smo se setili Amiljoovog sina:
do Rakovice se klatio 33 minuta, posle sat i 26 minuta kroz prozor smo videli tablu na putu: „Beograd 40 km”, a da smo kasnili deset minuta više, do Mladenovca bismo se vozili tačno dva sata!
I tako do Niša - umesto u podne, stigli smo u 13.15. Moglo je i duže da traje, rekli su nam neveselo neki železničari.
Oni si i najčešći putnici u ovim vozovima, jer ne plaćaju kartu. Autobus do Niša putuje tri sata, i osim u zaista nepredvidljivim okolnostima, veoma je tačan. Istina, karta je skuplja - košta 1.085 dinara, dok je u drugom razredu voza 884. Prvog u kompoziciji kojom smo mi putovali nije ni bilo. Bolji dani ovih vagona bili su davno: odvaljeni nasloni za glavu, pocepan nekad crveni pliš, prašina i nekakve dlake svuda... Kroz prljava stakla na prozorima peče sunce, jer je zavese neko skinuo.
- Nekad je bilo - kaže Goran Filipović (48) iz Niša, kondukter - mnogo više putnika. Počnemo da pregledamo karte u Beogradu, a završimo u Jagodini. A danas, slabo...
Momir Lalić (29) radnik je Železnica u Beogradu. Kući u Niš putuje vozom, pa kad stigne... Njemu odgovara što su vagoni poluprazni, jer tada može da spava. - Jedino se vozom isplati - kaže.
A Slobodan Pavlović (25) je iz Bačke Topole. S devojkom Aleksandrom Kostić (22) krenuo je kod njenih u Niš. Vozom, jer ima jednu od onih studentskih karata sa ogromnim popustom.
- Ne žurimo, pa nam kašnjenje ne smeta mnogo. A, s druge strane, nije skučeno kao u autobusu, može čovek noge da protegne, da se prošeta... - kaže Slobodan.
Manje je poznato i da se stavljanje nogu (u cipelama) na sedište, kao i sve ostalo što prlja sedišta, kažnjava sa 300, a "prljanje odeljka”, odnosno kupea, sa 600 dinara.
Ono, ima nešto, neki pravilnik ili zakon, o nadokandi štete putnicima zbog kašnjenja voza. Samo da je Železnica ne isplaćuju u dinarima Kraljevine Srbije iz 1884. godine. Pošto se nije mnogo odmakla od ondašnje...
Povezane vesti: Novi ruski voz za stare pruge
