Izvor: B92, 10.Apr.2007, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Voz je napustio stanicu

B92: Diplomatska borba za Kosovo, koja je počela posle sednice Saveta bezbednosti, ove sedmice dobiće novi momenat u Senatu američkog Kongresa, kada bude na raspravi rezolucija četiri senatora koja podržava plan Martija Ahtisarija o nadziranoj nezavisnosti Kosova. Srpski zvaničnici su najavili da su u diplomatskoj ofanzivi po zemljama članicama Saveta bezbednosti. Šef diplomatije Vuk Drašković trebalo bi da otputuje u Pretoriju. Postoji mogućnost da će Južna Afrika biti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na čelu misije koja do kraja aprila dolazi u Beograd i na Kosovo, i trebalo bi da se upozna sa stanjem na terenu. Istovremeno, kako objavljuju zapadni mediji, u toku je tajna diplomatija Amerike i Rusije, u kojoj će dve zemlje pokušati jedna drugoj da odgovore na pitanja o potezima u Savetu bezbednosti i uzvraćanju za određene poteze. Vašington je svakako ove sedmice na spoljnopolitičkom planu za Beograd najzanimljivije mesto. Gost „Kažiprsta" je rekordnih 17 godina bio dopisnik iz Vašingtona i vratio se u Srbiju. Kakav je prvi utisak o Beogradu?

Pavlović: Prvi utisak je izvanredan, od vremena pa nadalje.

B92: Vreme je sada ono što je najbolje u Beogradu.

Pavlović: Vreme je i političko i ovo.

B92: Američki Senat ove sedmice trebalo bi da počne debatu o nacrtu rezolucije koju su podnela četiri senatora, Džozef Liberman, Džozef Bajden, koga se neki sećaju i po prepisci u „Fajnenšel tajmsu" sa našim ambasadorom Ivanom Vujačićem na temu Kosova, Džon Mek Kejn i Gordon Smit. Rezolucijom se podržava plan o nadziranoj nezavisnosti. Kakav domet može da ima eventualna odluka Senata? Da li on ima bilo kakav obavezujući uticaj na spoljnu politiku SAD-a?

Pavlović: Pa ovde se naglašava, ja sam video u ovih par dana kako sam došao, da je to neobavezujuća rezolucija. Međutim, šta to znači? Ona nije obavezujuća kad je reč o stavu administracije, znači Bušove Bele kuće i Stejt departmenta, ali je njena težina veoma velika. Veoma je velika, jer Senat je gornji dom američkog Kongresa, veoma uticajan, veoma ispunjen senatorima koji su itekako upoznati sa spoljnom politikom, pogotovo sa situacijom na Balkanu, i njihovo mišljenje je od velikog značaja kao eventualni korektiv ili smernica za politiku koju vodi administracija. U ovoj sadašnjoj situaciji posebno važan momenat je taj što unazad pet meseci, zapravo od novembarskih izbora, kad su demokrati preuzeli kontrolu Kongresa i u Senatu i u Predsedničkom domu, Bušova administracija je non-stop u konfliktu sa Kongresom, posebno na terenu spoljne politike. Tako da, sad imamo jednu zanimljivu situaciju da prvi put na toj relaciji, znači na jednom važnom spoljnopolitičkom pitanju, imamo jedno saglasje administracije, jer više-manje je jasno koji je stav administracije kad je reč o budućem statusu Kosova, i Senata. Tako da, ja tu ne očekujem nikakve potrese, mislim da je s te strane specifična težina te buduće rezolucije Senata veoma velika, a kakva će ona biti, to je sasvim jasno, videli smo već iz ovoga što je objavljeno. Znači, oni traže punu podršku planu Ahtisarija i traže od administracije da se što pre to realizuje, pre svega preko Saveta bezbednosti, ako ne ide preko Saveta, onda bilateralno.

B92: Ko su ta četvorica senatora? Koliko se njihova pojedinačna mišljenja uvažavaju u administraciji?

Pavlović: Izuzetno je važno, i Odbor za spoljnu politiku američkog Senata je izuzetno uticajan i u javnosti. Podnosilac te rezolucije Džozef Liberman, koji je do skoro bio demokrata, sad je došao u nezavisne senatore. Onda je tu i Džozef Bajden, koji je demokrata iz Delavera, koji je sad predsedavajući Senatskog komiteta za međunarodne odnose, isto tako dugogodišnji senator. Tu je onda i Džon Mek Kejn, poznati senator iz Arizone, koji je jedan od predsedničkih kandidata Republikanske stranke, jedan od kandidata za nominaciju na predsedničkim izborima iduće godine. I Gordon Smit je takođe republikanac iz Oregona, veoma važan član tog Komiteta za međunarodne odnose. Svi oni se odavno bave Kosovom, Balkanom pre toga, Bosnom, Hrvatskom, svim onim što nam se događalo devedesetih, tako da su oni tu apsolutno eksperti koji se slušaju.

B92: A kakva je atmosfera u Senatu? Da li mi imamo bilo kakvu mogućnost za svoju najavljenu kontrarezoluciju, odnosno za amandmane koje ćemo podneti? Dakle, kakve su naše šanse?

Pavlović: Ja sam video tu priču i te nagoveštaje, bojim se da tu mnogo prolaza mi nemamo. Pre svega Senat je sastavljen od sto članova. U Srpskom kokusu... Kokus je inače jedna interesna zapravo grupa članova Kongresa, tu dominiraju kongresmeni, ima nešto i senatora, samo trojica senatora su članovi Srpskog kokusa od njih stotinu. Znači, tri odsto članova Senata je u toj grupi ljudi koji ima nešto više interesa i više razumevanja za potrebe Srbije u ovom trenutku. Dosadašnje rasprave, ovo neće biti prva rezolucija u Senatu koja se bavi Kosovom, unazad deset godina bilo je toga, one su uglavnom prolazile bez ikakvog problema jednoglasno, tako da ja uopšte ne vidim šansu da se nekakvim amandmanima, a pogotovo ne nekom kontrarevolucijom... Tu se sad igra na kartu ovog Džordža Vojinovića, koji je poreklom naš čovek, roditelji iz Srbije i Slovenije, Amerikanac je...

B92: A ko je taj čovek u Americi?

Pavlović: On je senator iz države...

B92: Šta je on u Americi?

Pavlović: On je vrlo uticajan senator iz države Ohajo iz Klivlenda, gde je vrlo jaka naša iseljenička kolonija iz dijaspore, ali on je republikanac koji gleda pre svega interese svoje države koju zastupa u Senatu, gleda interese svoje partije. On će možda na tom skupu govoriti u prilog, zalagati se za nekakvo mirnije rešenje, ali u konačnom zbiru to ne može da utiče na Senat.

B92: Znate, nama su uvek zvaničnici ovde predstavljali da je uticaj Srpskog kokusa u Vašingtonu veliki. Znamo da je dvoje članova tog Kokusa sada pisalo američkoj državnoj sekretarki, to je takođe ovde preneto. Koliki je realan uticaj te grupe?

Pavlović: Znate šta? Najbolja stvar koja nam se desila je što je taj Kokus uopšte formiran, to je učinjeno pre tri godine, dotle smo valjda jedini bili koji nismo imali... Svi to imaju, imaju i Albanci i Hrvati, sad su mnogo jači pre svega, mnogo duže traju, mnogo se više para tu investira. Evo jedno poređenje: pre jedno pet-šest, više, pre desetak godina formiran je Hrvatski kokus... Jer, to je grupa poslanika, pre svega kongresmena u Kongresu, koji imaju poseban interes i posebnu želju oko nekog pitanja, i tu nisu samo Kokusi koji se bore za interese pojedinih zemalja, imate razne, crnački kokus, za bicikliste, svega mogućeg tu ima. Znači, kad su svoj kokus formirali Hrvati, u osnivanju su imali 55 člana. Mi smo danas na 29 članova, i tu se vrtimo već nekoliko godina bez velikih šansi, ali dobro, možda ni sami ti brojevi nisu važni. Koliki je njihov uticaj? Ako imate u vidu da predstavnički dom američkog Kongresa ima 435 članova, kongresmena, deo toga, njih 26 je u Srpskom kokusu, onda sam ja odgovorio na vaše pitanje.

B92: Čitala sam analizu gospodina Dušana Janjića, koji kaže da se Srpski kokus rasuo, jer nije imao dovoljno jasne instrukcije iz Beograda šta bi trebalo da radi.

Pavlović: To je poseban problem. Ja tu Duškovu analizu nisam video, ali mislim da ima u tome puno istine, i to se manifestuje ne samo na kokusu, to se uopšte manifestuje i kada je reč o proširenju i jačanju našeg uticaja, uticaja Beograda u Vašingtonu, odnosno američke politike koja se vodi prema Srbiji.

B92: Kada je reč o srpskoj spoljnoj politici prema Americi povodom pitanja Kosova, kakvi su nama tu diplomatski mehanizmi na raspolaganju? Da li ih uopšte imamo u ovom trenutku?

Pavlović: Pa imamo mehanizme, mi ih čak i više koristimo nego što je preporučljivo. Kad to kažem mislim na jednu stvarno situaciju koja je, najblaže rečeno, neobična, da pored veoma jake, dobre, uhodane, profesionalne ambasade, koju imamo već nekoliko godina, imamo još nekoliko lobističkih grupa ili pojedinaca koji rade zarad pojedinih partija ili ličnosti odavde iz Beograda. Ja ću vam to vrlo konkretno reći ukratko. Šta ja znam, ovaj Koštunica ima svog čoveka tamo koji posebno ide i radi za DSS, odnosno za premijera. Na stranu što je taj jedan čovek, koji je bio vrlo eksponiran u vreme Miloševićeve vlasti, čak bio u Vašingtonu predstavnik u našoj ambasadi, koji je morao da se vrati kad je zatvorena ambasada i prekinuti odnosi, on je pod firmom predstavnika jedne naše velike farmaceutske kompanije boravio u Vašingtonu, bar je to bio do skoro. Vuk Drašković ima svog opet tako čoveka, svoj kanal ima koji je nešto aktivan oko organizovanja onih molitvenih doručaka, znate da početkom svake godine mi od toga pravimo veliku predstavu. To uglavnom sve isti ljudi stalno idu, a i opet to je... Tadić ima svoju lobističku neku kancelariju koja radi za njih. I onda imate situaciju da su ljudi u administraciji i u Kongresu ponekad i zbunjeni, doduše oni su se vremenom već na to navikli, oni znaju da treba saslušati možda i jednog i drugog, eventualno i trećeg, i onda iz toga izvući neki zajednički zbir i opredeliti se prema politici u odnos sa Beogradom, mada ja mislim da oni glavne svoje komunikacije i glavne informacije zbog toga dobijaju odavde iz Beograda, iz svoje ambasade.

B92: Poslednjih dana imamo tu ratničku terminologiju kada govorimo o diplomatskim aktivnostima, pa se kaže diplomatski rat i tako dalje. Koliko su albanski lobisti i Albanski kokus uticajniji? U kojoj meri su kosovski Albanci bolji od nas ili gde su oni u odnosu na nas? Mi stalno imamo utisak odavde da oni bolje rade na diplomatskom planu nego što radimo mi i da to traje godinama.

Pavlović: Pa ja ću Vam reći da je taj utisak ispravan, i to sigurno traje ne godinama, nego decenijama. Ja pamtim kada sam ja otišao za dopisnika „Borbe" iz Vašingtona, znači to je početak devedesetih, tad je već postajao veoma jak i uticajan albanski lobi u Vašingtonu, pre svega se osećao u Kongresu, i vodio ga je bivši kongresmen Džo Diogardi iz Njujorka, on je i dan danas tu na čelu tog nekakvog Američko-albanskog saveta. I njihova prednost je u tome što oni znaju šta hoće, oni su jedinstveni, tu mislim na albansku dijasporu iz Evrope i iz Amerike, koja veoma mnogo investira u sve to. Znači, oni imaju jednu osnovnu orijentacionu liniju i oko toga im je lakše da se okupe i da dejstvuju, za razliku od nas, vrlo su aktivni. Evo, videli ste primer, ja sam neposredno pred polazak dobio poziv za jednu konferenciju iduće nedelje u Vašingtonu, konferenciju organizuje fondacija Rokfeler, pod radnim naslovom „Strategija za prvih 120 dana Kosova". Praktično, oni računaju da je ta stvar gotova, da li je to možda maj ili jun, šta ja znam, ali da je to tu.

B92: Tamo idu i Čeku i Sejdiu, dakle ceo tim.

Pavlović: Da, i ne samo oni. Znači, to je konferencija gde će se dva dana razgovarati o svemu tome, kako bi trebalo da zaživi ta nova država na Balkanu. Uvodni govor na toj konferenciji držaće i bivši američki predsednik Klinton.

B92: A predsedava Frid, koji je američki posrednik.

Pavlović: Da, on je podsekretar. I sad, ima tu jedan zanimljiv detalj, u delegaciji koja je najavljena da dolazi na tu konferenciju iz Prištine, pored Sejdiua, predsednika, pored Čekua, premijera, bar na onom papiru koji sam dobio, znači prihvaćeni članovi delegacije, članovi koji su prihvatili dolazak, nalazi se ime Branislav Grbić, on je ministar u privremenoj Vladi Kosova za povratak, znači srpski predstavnik, i on će biti na toj konferenciji. I ako Vam kažem samo jedan detalj koliko se to ozbiljno pripremalo i koliko se pare u to ulažu, poznato je recimo da bivši predsednik Bil Klinton otkad je napustio Belu kuću drži govore po svetu, a njegova tarifa je od 150 do 250 hiljada dolara po govoru. Imajući u vidu značaj ove konferencije, da je uvodno izlaganje, to ne može da bude ispod 200 hiljada dolara, i samo jedan detalj koji govori o tome kako Albanci to sve organizuju i koliko u to ulažu.

B92: Da li to znači da naša ideja o vraćanju pregovora u pregovarački tok, naša ideja o daljim razgovorima prosto nema smisla? Da li je, kako kažu to Amerikanci, voz već krenuo iz stanice? Da li administracija može da se vrati unazad u ovom trenutku, kada je reč o Kosovu? Ovo pismo koje je stiglo na adresu Kondolize Rajs je u tom smislu napisano, ali koji je smisao toga ako sve to znamo?

Pavlović: To pismo je apsolutno na liniji poznatih stavova Beograda. Međutim, ja se bojim da je taj voz, kao što ste rekli, krenuo iz te stanice, ja ne vidim način... Možda će doći do nekog crvenog svetla na nekom semaforu, koje će ga usporiti ili zaustaviti za trenutak, ali ne vidim uopšte šansu da se to... Pa molim Vas, na ovoj konferenciji iduće nedelje, koja će biti proalbanski orijentisana i obojena, jedan od glavnih organizatora i voditelja i domaćina je Frenk Vizner, američki predstavnik u Kontakt grupi.

B92: Za Kosovo, jeste. Tu je i Volfgang Petrič, koji je bivši...

Pavlović: Volfgang Petrič, da, bivši predstavnik...

B92: ... Unije za Kosovo. Gde je u ovom trenutku Kosovo, na rang listi američkih spoljnih prioriteta? Da li je visoko rangirano ili je to priča koju Amerika želi što pre da završi jer ima druge dve-tri priče koje su možda...

Pavlović: Kosovo sigurno nije prvi vrhu prioriteta, sigurno nije.

B92: Šta to znači?

Pavlović: To znači konkretno sledeće. Pre desetak dana su Putin i Buš imali duži telefonski razgovor. Pojavili su se, već znate, određeni problemi, određene naprsline u odnosima između Moskve i Vašingtona, i oni su to rešavali u jednom telefonskom razgovoru koji je trajao sat i po skoro. Prema onome što smo mi dobili od Bele kuće, tu Kosovo nije pomenuto uopšte, to je samo jedan detalj. Za Ameriku naravno prioriteti spoljnopolitički su u ovom trenutku Irak i Afganistan i nastojanje da se tu ta nekakva zapadna koalicija učvrsti i ojača na tim frontovima gde Amerika očigledno ne prolazi dobro, i na međunarodnom planu, gde je sve veće distanciranje i nekih vrlo bliskih saveznika, a pogotovo na domaćem planu u Kongresu, to smo pomenuli malopre, gde im demokrati zagorčavaju život bukvalno svakog dana zahtevima da se okonča rat u Iraku, da se obustave sredstva i tako dalje. Zbog toga u tom kontekstu je Kosovo vrlo važno, to je i Džo Bajden... pomenuli ste onaj tekst u „Fajnenešel tajmsu", negde početkom januara, to je otprilike njegova platforma s kojom će on sad istupiti u ovoj debati u Senatu kad se bude govorilo o Kosovu. Kao što je Mek Kejn jedan od inicijatora na republikanskoj strani, Bajden je jedan od predsedničkih kandidata demokrata. Znači, oni Kosovo vide, i to je momenat koji bi trebalo imati u vidu, oni ga vide kao izuzetnu priliku za potvrdu mogućnosti uspešnog američko-muslimanskog partnerstva na važnim pitanjima u važnim regionima u svetu. Polaze od toga da je na Kosovu pre svega pretežno muslimansko stanovništvo, i to znači da mi znamo da oni... Pa Bajden je otvoreno pisao: „Na Kosovu je proamerički raspoložen narod, to nigde nema kao što ima u svetu, kao što imamo na Kosovu." I oni će veoma nastojati da to potvrde na delu, jer smatraju da će time ne ojačati, jer sad je njima vrlo važno da koliko- toliko sačuvaju i obnove svoj uticaj koji imaju u muslimanskom svetu.

B92: Znači, ako dobro razumem, Kosovom se u ovom trenutku u Americi bave diplomatski posrednici. Je l’ to nivo koji je...

Pavlović: Posrednici, da, to ide preko Stejt departmenta, tu postoji jedna ekipa koja je zadužena. Mislim, oni su veoma eksponirani, neki od njih često dolaze u Beograd, ali neke vidimo da se...

B92: Samo da nam bude jasnije. Na kom diplomatskom nivou, recimo, Amerika tretira Iran ili Irak?

Pavlović: To je drugačije, to je najviši nivo, jer to su apsolutno njihovi glavni prioriteti, to je uopšte pitanje te Bušove strategije koju je on počeo po ulasku u Belu kuću, odnosno posle 11. septembra. Znači, taj zaokret na srednjem Istoku, tu je nafta, to je number one, tu nema dileme da je to ono što je njima najvažnije, što ih najviše interesuje, ali Kosovo je sad pri vrhu zbog želje da se sad to završi, da se ta stvar dalje ne razvlači, ne odlaže. I ja ne bih bio iznenađen, ja ne mogu konkretno sad da govorim o imenima i o izvorima, ali u Vašingtonu je veoma prisutno jedno uverenje, bez obzira na ovo varničenje oko Kosova između Rusije i Amerike, da će tu doći do određenog sporazuma, jer i jedna i druga strana imaju interese da se to završi bez nekog velikog daljeg odlaganja. I procena je da bi do tog definitivnog dogovora moglo da dođe u prvoj polovini juna, na samitu osam najrazvijenih zemalja, koji se održava u Berlinu, gde će biti Putin, gde će biti Buš, gde će biti Evropska unija, Kanada, i da će to otprilike tada biti završeno.

B92: Mi ovde imamo utisak koji nam prenose zvaničnici. Postoji fama o ruskom vetu, taj neoproruski stav, uveravaju nas da će Rusi sto posto uložiti veto, mada iz Rusije nikad nije stiglo decidirano takvo uveravanje. Bez obzira na to što postoji naravno teza da će zaista na kraju doći, u kojoj meri u Vašingtonu zaista zaziru od tog ruskog...

Pavlović: To se uzima u obzir.

B92: Šta znači „uzima se u obzir"?

Pavlović: To se pominje u javnosti. Naravno, ja ne mogu da Vam kažem šta se radi van domašaja javnosti i u kontaktima koje oni imaju, ali znam da su oni intenzivirali kontakte i sa Evropskom unijom i sa Moskvom o pitanju Kosova na određenim nadležnim diplomatskim nivoima. Ono što se čuje od zvaničnika, to je podsećanje da je Rusija od početka bila veoma konstruktivna i aktivna u Kontakt grupi u rešavanju problema Kosova, da se očekuje da će to biti i do kraja.

B92: Čitala sam analizu iz „Ekonomista", u kojoj stoji da se sada vodi vrsta tajne diplomatije, u kojoj ruske i američke diplomate pokušavaju da nađu zajednički jezik. Da li je Amerikancima, američkim diplomatama jasno da li će Rusija zauzeti principijelan stav po pitanju Kosova ili će tu biti neke trgovine izvan očiju javnosti, pa ćemo možda, što kaže "Ekonomist", čitati jednog dana u udžbenicima ili u memoarima šta se tu zapravo desilo? Dakle, da li Amerikanci imaju jasnu predstavu šta Rusija hoće od ove stvari?

Pavlović: Ja mislim da oni imaju mnogo jasniju predstavu nego mi, čiji je posao bio da izveštavamo o tome kako oni vide celu stvar. Puno toga se naravno još ne iznosi u javnost, osim u nekim zatvorenim krugovima se o tome može razgovarati, ali očekivanje... Kažem, ja sam sticajem okolnosti, na poslu kojim sam se bavio imao prilike da dolazim do ljudi, da čujem mišljenje ljudi koji odlučuju...

B92: Znam, zato Vas i pitam.

Pavlović: ... koji vode, koji kreiraju politiku američku, od Nika Bernsa, preko Frida, Rozmari di Karlo i tako dalje. Oni očekuju da će to ipak biti rešeno u skladu sa, kako oni kažu, interesom međunarodne zajednice, posebno Evrope, da se stabilizuje taj region Evrope i da se ta poslednja preostala kriza na prostoru Evrope reši na zadovoljavajući način.

B92:Kako američke diplomate, kako recimo gospodin Vizner kada razgovarate sa njim ili Rozmari di Karlo, koju smo takođe upoznali kroz medije i kroz njene izjave, kako oni gledaju na stav Beograda, koji je prilično čvrst? Da li razumeju da Srbija mora da se protivi, da političare ovde obavezuje Ustav koji su doneli? Dakle, kako oni to...

Pavlović: Oni posebno, naravno, u istupanju pogotovo sa novinarima iz Srbije se trude da budu vrlo oprezni, oni imaju razumevanja. Imaju razumevanja za potrebe i jednog i drugog ili trećeg tabora političkog u ovoj zemlji za istupanja kakva imaju, pokazali su razumevanje i za novi Ustav, gde je u preambuli rečeno ono što je rečeno o Kosovu, ali naravno to uzimaju u obzir. Međutim, oni teraju svoje, vrlo su diplomatski nastrojeni, s tim što neki od njih, recimo Džozef Bajden, vraćamo se na njega, na kraju je u „Fajnenšel tajmsu" vrlo otvoreno optužio grupu nacionalističkih političara u Beogradu da u sprezi sa ruskim nacionalistima prosto kuju zaveru kojom će se sabotirati taj sporazum i izazvati nestabilnost. Pri tom je on otišao čak toliko daleko da je poimenično prozvao premijera Koštunicu, rekavši da on nije pokazao nikakvu spremnost na kompromis i da je zapravo on glavni kočničar u tom procesu.

B92: Pre nekoliko godina grupa okupljena oko američkog analitičara koga mi ovde dosta citiramo, gospodina Servera, je napravila jednu vrstu anticipacije toga šta će se dešavati na Kosovu, to je bila, ako se ne varam, 2003. godina. Stvari koje su oni rekli u tom izveštaju su veoma slične ovome što mi danas gledamo uživo. U kojoj meri ta vrsta analiza, ta vrsta mišljenja, ta anticipacija predstavlja probni balon američke spoljne politike? U kojoj meri ona utiče na formiranje stava po pojedinim pitanjima američke diplomatije, neću da kažem strateško?

Pavlović: Veoma utiče.

B92: Šta to znači? Kako?

Pavlović: Mislim da je to vrlo dobar primer, to je bila, tačno je, analiza iz 2003. godine. Znači, pre skoro četiri pune godine Den Server sa svojom ekipom... To je američki Institut za mir, on nije pri Stejt departmentu, ali je pridruženi deo Stejt departmenta, finansira ga Kongres, finansira ga država. Znači, trebalo je blagovremeno čitati i to i uzeti ozbiljno u razmatranje i to što je navedeno u toj analizi. Kad kažem ’trebalo je blagovremeno to uraditi’... Evo, mislim da sam sinoć na vašem programu slušao Vuka Draškovića, gde objašnjava zašto mi nismo sad ovu neku pojačanu diplomatsku ofanzivu mogli da pokrenemo pre 10. marta, jer kao nismo videli Ahtisarijev izveštaj pa smo morali da čekamo. Ja ne mogu da verujem da je za našu diplomatiju, da je za naše političare za ljude koji vode ovu zemlju iznenađenje bilo ono što je Ahtisari izneo na Savetu bezbednosti pre neki dan, za to se znalo, to se pripremalo, o tome se javno govorilo. Znači, ako je trebalo ići na neku diplomatsku ofanzivu sa ponekim zemljama nestalnim članicama Saveta bezbednosti, to je ipak moglo da se uradi ranije.

B92: Prošle nedelje je ovde bio ambasador Šahović, pričali smo o mehanizmima u Savetu bezbednosti. Ali, pominje se da će u junu da se reši problem, odnosno eventualno da se usvoji rezolucija o Kosovu, ukoliko se Rusija i Amerika u međuvremenu dogovore. U kojoj meri je bitno ko predsedava tim telom? Tada predsedava SAD.

Pavlović: Da, nije bitno, ali je važno. Pazite, klupko se razmotava, idućeg meseca je predsedavajući u Savetu bezbednosti Britanija.

B92: To je sad u stvari, u aprilu?

Pavlović: Da, u aprilu. A pomenuli smo u junu samit Grupe Osam...

B92: I istovremeno SAD, na čelu...

Pavlović: Znači, 8. i 9, koliko ja pamtim, je samit u Berlinu, posle toga tu je neki termin za Savet bezbednosti.

B92: Kada američke diplomate planiraju spoljnopolitički potez ili kada imaju neki problem, kao što je Kosovo, koji nije na vrhu njihove liste prioriteta, da li oni imaju u svojoj strategiji kako će se ponašati, uvek ’bek ap’, što kažu hakeri, dakle neke planove B, C, D - Ukoliko se ovo ne dogodi, mi ćemo uraditi ovo ili ono? Dakle, da li je unapred jasno formulisano šta će se dešavati? Inače, naši političari kada smo ih mi ovde pitali koji je naš plan B, ako Ahtisarijev plan prođe, šta će Srbija raditi, oni su nam odgovarali: „Srbija nema plan B, ima samo plan A, ne postoji plan B." Da li američka spoljna politika ima te dodatne planove za slučaj da ne uspe prvi plan, prva ideja?

Pavlović: Onoliko koliko ja znam, ja mislim da je njihov taj ’bek ap’ plan sledeći, to je već više u nadležnosti Pentagona, znači držati bazu u Bonstilu, uključiti se potpuno u dalje aktivnosti KFOR-a i čekati dalji rasplet situacije, koj, naravno, zavisi od političara.

B92: Da li možemo da kažemo da je već kreirano većinsko mnjenje ili atmosfera u kojoj će Amerikanci, ukoliko to ne dođe do Saveta bezbednosti, priznati nezavisnost? Da li će tu biti nekih...

Pavlović: Ima tih nagoveštaja, tih nagoveštaja ima i u ovom istupanju, najavi ove četvorice senatora koje smo pomenuli na početku.

B92: Da, oni su to i napisali u toj rezoluciji.

Pavlović: I ja uopšte ne bih bio iznenađen ako stvari krenu u tom pravcu, odnosno ako se ispostavi, pogotovo na samitu u Berlinu da su Rusi tu stvarno zategli, da to se dalje neće... Neće se vraćati, moj je bar utisak, na početak, kad je Amerika u pitanju, već će se ići na neku formulu priznavanja sa ishodom kakav bude bio.

B92: Sada ste dopisnik „Vašington tajmsa" iz Beograda. Pretpostavljam da ćete imati mnogo manje prilike da pišete, nego što ste u Vašingtonu, za Beograd proteklih 17 godina.

Pavlović: To da, to je sasvim sigurno, jer i američki mediji, kao i američka spoljna politika, imaju neke druge prioritete kad je ostali svet u pitanju. Međutim, ovaj deo evropskog regiona je od interesa za njih, pre svega zbog toga što je Kosovo, kao što smo rekli, i dalje jedno krizno područje, potencijalno veoma opasno, i zbog toga što gde god oni imaju vojsku u svetu, gde imaju baze, oni su zainteresovani da imaju neke svoje ljude, a znamo da je baza Bonstil u međuvremenu veoma ojačana, bez obzira što se ne povećava broj ljudi, ali to je izuzetno važan punkt za kontrolu i za eventualnu intervenciju pre svega na srednjem Istoku.

B92: A dužni su i svojim poreskim obveznicima objašnjenje gde ide njihov novac.

Pavlović: Apsolutno.

B92: Hvala što ste bili gost "Kažiprsta".

Nastavak na B92...