Izvor: Blic, 05.Nov.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Volim nastupe u Beogradu
Jedan od najboljih svetskih di-džejeva, veteran elektronske muzičke scene Loran Garnije nastupiće 7. novembra u velikoj sali Doma omladine u Beogradu na drugoj ovogodišnjoj „Beck’sperience” žurki. Garnije će nastupiti uživo sa bendom, a našoj publici će predstaviti deo turneje „Tales Of a Kleptomanic” sa kojom je do sada bio u svim većim svetskim metropolama i na festivalima. U razgovoru za „Blic” Garnije priča o svojoj karijeri koja traje više >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od dvadeset godina.
Da li postoji neka priča iza vašeg novog albuma „Tales Of A Kleptomaniac”?
- Hm, ne znam da li postoji priča. To je kolekcija muzike koja me najbolje predstavlja. Sve je vrlo eklektično, sa dosta „crnog uticaja”, a sve ide ka afričkoj muzici, džezu i bluzu, haus muzici, tehnu, hip-hopu i elektru. Ovo je, inače, da se tako izrazim - najsrećnija ploča koju sam uradio. Nije mračna kao one koje sam pravio ranije, ali nije ni baš super srećna, no veselija je nego one prethodne. I ova ploča je i rezultat pravljenja muzike uživo na bini sa mojim muzičarima svih prethodnih godina. To me je navelo da napravim ovakvu ploču.
Da li je naslov albuma možda autobiografski, da li sebe smatrate muzičkim kleptomanijakom, u smislu da ste eklektični muzičar koji slobodno pozajmljuje drugu muziku?
- Ja sam di-džej. Svi smo mi kleptomanijaci. Po mom mišljenju, di-džej je tu da bi ispričao priču. To se valjda zove naracija. I kada vam di-džej prezentuje tu priču, ona je uvek njemu vrlo lična, ali smešno je da on to radi sa nečijom muzikom, što je vrlo šizofreno. Uzmete svoju priču i još mnogo drugih u vidu nečije muzike i onda pravite svoju stvar od svega toga. Tako da sve to jeste vrlo kleptomansko kada konstantno uzimate nešto od nekoga da biste prezentovali svoju ličnost.
Odakle dolazi inspiracija za albume? Da li se promenio vaš muzički ukus u skorije vreme?
- Uticaji su svuda oko mene. Muzika koju slušam, stvari koje vidim... Inspiracija može da mi dođe iz nekog filma. Sećam se da sam gledao film „Poslednji kralj Škotske” i dan kasnije sam napravio pesmu jer me je držao taj osećaj iz filma, to me je bukvalno nateralo da napravim tu stvar. Kasnije je bilo i ličnih stvari koje su mi se dešavale u životu i to sam prosto morao da izguram iz mog sistema kroz pesme. Inače, najčešće me slušanje nečije muzike tera da upalim mašine.
Da li možete da nam objasnite svoj odnos sa bendom? Da li je to kao Loran Garnije sa pratećim muzičarima, ili vidite sebe kao jaku zajednicu?
- Mi smo baš jaka zajednica, a svako ima dovoljno svog prostora. Nas je petoro na sceni, a kad bi samo neko bio odsutan - ne bismo mogli da odradimo nastup. To nas čini snažnim kad smo svi zajedno. Ne bih mogao da radim taj nastup koji sada promovišemo ako bi se, na primer, jedan momak iz benda razboleo. Morao bih da otkažem ceo događaj jer ne bih da tražim zamenu.
Šta možemo da očekujemo na beogradskom koncertu?
- Biće tu dosta stvari sa novog albuma ali sve će imati vrlo drugačije verzije. Naravno, sviraćemo i dosta nove muzike, kao i starih dobrih klasika.
Na prethodnoj svirci u Beogradu (Kalemegdan, 2007) po prvi put smo vas videli kao deo ozbiljnog živog benda. Svi su uživali te večeri, posebno mlađa publika kojoj nije bilo jasna ta tranzicija od tehno di-džeja do lidera živog benda.
- To je teško objasniti. Ja sam na sceni preko 20 godina i kada bih radio iste stvari koje sam radio osamdesetih, ja bih sam sebi bio dosadan. Uvek mi je u životu potrebno nešto uzbudljivo i uvek imam želju da radim nešto novo, nešto drugačije. Verujem da je teško mlađoj publici koja misli da sam ja samo di-džej i sada ne shvataju šta je ovo što radim uživo na sceni.
Hvala na razgovoru i vidimo se za koji dan u Beogradu.
- Ja jedva čekam da dođem u Beograd, verujte mi. Svaki beogradski nastup mi je uvek specijalan i uvek se rado vraćam vama.
