Izvor: RTS, 04.Feb.2013, 16:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vole (ne)zdravu hranu
Posle četiri meseca, učenici od prvog do četvrtog razreda šabačkih osnovnih škola ne dobijaju više besplatnu i zdravu užinu. Projekat za koji je grad u prvom polugodištu izdvojio 20 miliona dinara, privremeno je prekinut, jer su deca hranu nosila kući ili bacala.
U Šapcu je privremeno prekinut projekat besplatne i zdrave užine za učenike nižih razreda, jer su deca uglavnom, nenaviknuta na ukus peciva od integralnog brašna, hranu nosila kući ili bacala.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Na početku školske godine, sva deca su jela užinu. Đaci su dobijali i mleko i sokove koji sadrže najmanje 50 procenata voća. Za učenike na gradskom i seoskom području dnevno se po svim nutricionističkim standardima pripremalo 5.000 obroka.
"Kako je vreme prolazilo polovina užine nije bila u upotrebi. Smatram da je ovo zaista bio način da decu naučimo da je jako važno kako se hrane", kaže direktorka OŠ "Janko Veselinović" Ljiljana Stojanović.
Besplatna užina smanjivala je troškove roditeljima i podizala nivo bezbednosti, jer su obroci dopremani u školske prostorije.
"Ja sam jela u školi zdravu hranu, jer tako nešto slično jedem i kući", kaže jedna devojčica.
"Proja mi se nije sviđala kada su stavljali nešto u nju, a kifle su mi se se uvek sviđale, jer su bile ukusne. Ja sam proju nosila kući, a neki moji drugari su bacali užinu", kaže druga.
Pre uvođenja projekta, roditelji su se izjasnili o tome da li njihovo dete prihvata užinu. Međutim, sve češće su stizali zahtevi da se uvede slatko pecivo i poveća procenat belog brašna.
"Kako projekat nije dao očekivane rezultate Gradska uprava je odlučila da u narednom periodu projekat prekinemo i akcenat stavimo na mere poboljšanja vaspitanja dece da se zdravo hrane, da zdravo žive, naravno, u tome će nam pomoći i škole i roditelji i u narednom periodu ćemo razmatrati opet mogućnost uvođenja ovog projekta", kaže Jasminka Ristivojević, član Gradskog veća.
Navike koje stičemo u detinjstvu usvajaju se i zadržavaju kroz ceo život, kažu stručnjaci. Zanimljivi razgovori mogu biti podsticajni za uzimanje zdrave hrane, a model ponašanja koji deca prihvataju je upravo onaj koji im odrasli nameću.
"Ishrana je veoma važna za pravilan rast i razvoj, a jako je bitan i nutritivni sastav hrane. Naši nutricionisti redovno i svakodnevno vode računa o ishrani dece, jer je to jako bitno u njihovom kasnijem životu i razvoju", kaže direktorka PU "Naše dete" Marica Vuletić.
Od 2.000 do 2.200 kcal, koliko bi dete školskog uzrasta trebalo dnevno da unese, za užinu se izdvaja od 20 do25 procenata.
"Treaba da bude pravilno izbalansirana na taj način što ćemo unositi dosta celovitih žitarica koji su izvor sporih ugljenih hidrata koji ne dovode do naglog porasta glikemije, takođe užina treba da sadrži dosta mleka i mlečnih proizvoda koji su izvor punovrednih belančevina kao i kalcijuma koji je važan za razvoj dece i naravno, voća", kaže Danijela Cvejić, nutricionista.
Mnogi učenici od petog do osmog razreda užinu kupuju u prodavnicama brze hrane. Stručnjaci kažu da bi trebalo smanjiti unos belog brašna, šećera i soli i uzimati obroke koji se lako vare. Zdrava užina između ostalog utiče na psihofizičku kondiciju i raspoloženje dece i štiri organizam od premora i iscrpljenosti.
