Izvor: B92, 23.Jun.2014, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Volan nije igračka
Beograd -- Za povećanje bezbednosti u saobraćaju, uz oštriji zakon, neophodno je i obrazovanje od najmlađeg uzrasta, pišu "Novosti".
Statistički podaci pokazuju da se broj poginulih u automobilskim udesima od 1990. godine, uglavnom, smanjuje, ali jezivi prizori sa mesta udesa opominju i nadležne i učesnike u saobraćaju. Pre svega, zato što su uzroci ovih tragedija decenijama isti: neprilagođena brzina, nevezivanje pojasa, vožnja pod dejstvom alkohola, nebezbedno preticanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i obilaženje, nepoštovanje prvenstva prolaza...
Početkom prošle godine, samo tri godine posle donošenja poslednjeg Zakona o bezbednosti saobraćaja (ZOBS), počelo se sa izradom novog koji je do kraja 2013. trebalo da se nađe u Skupštini Srbije. Novi zakon sa drakonskim sankcijama za nemarne vozače još nije usvojen, ali su mnogobrojni stručnjaci koji smatraju da je, osim donošenja novog ZOBS-a, neophodno mnogo više učiniti i na podizanju svesti o uzrocima i posledicama teških saobraćajnih nesreća.
"Iako imaju vozačke dozvole, većina vozača u našoj zemlji suštinski nije pripremljena za vožnju jer im nisu predočeni ozbiljni argumenti da je vožnja delatnost u kojoj se može ugroziti i izgubiti i svoj i tuđi život. Pre polaganja vozačkog ispita, naši vozači, istina, dobijaju lekarsko uverenje da su fizički sposobni da upravljaju automobilom. Ali, to nije uverenje da su kao ličnost spremni i "zreli" da voze", kaže za "Novosti" dr Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.
Daleko od toga, objašnjava profesor, da im je za dobijanje vozačke dozvole potreban pregled psihologa ili psihijatra, ali je više nego važno da se budući vozači od detinjstva uče bezbednosti u saobraćaju.
"Reč je o svojevrsnom vaspitanju ponetom iz porodice, koje se potom osmišljeno nadograđuje sistemski: u predškolskim ustanovama, školama, auto-školama, čak i na fakultetima", kaže dr Vujanić i naglašava da je predškolsko obrazovanje idealno vreme za početak obuke budućih vozača.
Da se na tom polju, ipak, nešto radi potvrđuje primer iz Beograda. Naime, od 2011. godine, za bezbedno, samostalno i aktivno učešće u saobraćaju, predškolce beogradskih vrtića u opštinama Voždovac, Palilula, Zvezdara i Čukarica, priprema Mirjana Stevanović iz Udruženja za obuku dece u saobraćaju "ODOS".
Ona kaže da je program "Ja u saobraćaju" akreditovan. Podrazumeva učenje u 12 različitih radionica, a pošto svaka radionica ima po 12 časova, cela obuka traje oko tri meseca: praktično, teorijski, prikazivanjem prilagođenih filmova...
"Predškolce koji u ovom uzrastu, dokazano, najbolje usvajaju znanje o saobraćaju, učimo bezbednom ponašanju u automobilu i na ulici, predočavamo im važnost saobraćajne policije i propisa, kao i posledice nepoštovanja pravila", kaže Stevanovićeva.
Ona naglašava i da projekat ima podršku Saobraćajnog fakulteta u Beogradu kao i Srpskog komiteta i Agencije za bezbednost saobraćaja, ali da kao nevladina organizacija muku muče sa obezbeđivanjem novca za sprovođenje programa.
"Prošle godine projekat je sponzorisao Sekretarijat za dečju zaštitu. Ove godine pak konkurisali smo kod opštine Čukarica, ali projekat nije dobio podršku", kaže naša sagovornica i naglašava da su i pored materijalnih poteškoća javne časove održali i u Kraljevu i Čačku.
Nulta tolerancija na alkohol
Srpski putevi su tokom prethodna četiri meseca "uzeli " čak 13 osoba mlađih od 26 godina. Tragedije koje nam se ponavljaju zavile su u crno mnogobrojne familije, drugove, prijatelje. Na srpskim putevima svakoga dana u proseku gine jedan čovek. U velikom broju slučajeva za nesreće su odgovorni mladi, neiskusni i, što je najgore, bahati vozači, pokazuje statistika.
Manje poginulih, smanjenje materijalne štete sa 700 na 500 miliona evra godišnje, nulta tolerancija na uzimanje alkohola, uvođenje stimulativnih i destimulativnih mera za vozače kao i veća odgovornost preduzeća za puteve, samo su neke od mera koje bi, po prošlogodišnjim najavama Radne grupe, trebalo da se nađu u novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja.
