Izvor: Večernje novosti, 19.Okt.2016, 21:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vojvođanske priče: Pendžeri za šacovanje

Frajle s jastučićem ispod lakata, iza bokora muškatli, izvirivale i čekale da dragi sokakom naiđe ODMA`, odma` se to vidi ej, šest pendžera sas ulice od toga četiri kibicfensteri pa onako, kad metnem muškatle...” slikovito je panonski mornar Đorđe Balašević opisao u svojoj pesmi nekdašnju kuću, bogatu, “ukrašenu” prozorima za “kibicovanje”. Glavni statusni simbol boljestojećih kuća u 18. i 19. veku, upravo su bili ovi, danas malobrojni i skoro zaboravljeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i oronuli kibicfensteri koji su imali važnu ulogu poput osmatračnice, a i samo nemačko ime kazuje: “kibic” što znači pratiti, ili izvirivati i reči fenster, u prevodu prozor. Bili su nezaobilazni na kućama domaćina koji je držao do sebe. Kroz stakla izbačena izvan ravni fasade, ukućani su iznutra, naslonjeni na prozorsku dasku, s jastučićem podmetnutim pod laktove, da ne žulja, “osmatrali” ko dolazi i šta se zbiva na sokaku. Ova vrsta prozora, bila je veoma omiljena među pripadnicama lepšeg pola, posebno za bake, tetke, nadžak-babe i poseluše. Istina, i mlade frajlice su znale da “stoje” na kibicfensteru i skrivene iza uštirkanih firangi i cveća, najčešće muškatli, čekajući da naiđe dragi i upute mu stidljiv osmeh. - Kao i svaka lepa, ali ne i neophodna stvar, i kibicfensteri su se razlikovali po raskošnosti - pripoveda mr Mirjana Maksimović, koja na svom blogu piše o prošlim vremenima i mlađe naraštaje podseća na lepe stvari. - Bilo je tu i onih običnih, belih i jednostavnih, ali i ukrašenih duborezom, a na nekima su se čak i bočna stakla otvarala. Prolaznicima novosadskim, sremskokarlovačkim, petrovaradinskim, koviljskim, srbobranskim i ulicama drugih vojvođanskih mesta, u oči padaju retki primerci kibicfenstera. Pojedini su skroz oronuli i vape za popravkom, a ima i onih, koji uprkos godinama, zahvaljujući nostalgičnim gazdama, odolevaju i prkose modernim vremenima.Koviljčanin Dragoslav Višnjičar na svojoj „osmatračnici“ U Ulici Laze Kostića 111 u Kovilju, glavnom sokaku, usku spratnu kuću, krasi jedini preostali kibicfenster u selu. Usamljen poput svetionika, svedoči o prohujalim vremenima i ispreda stare seoske priče. Vlasnik Dragoslav Višnjičar, penzionisani policajac, oknom čuva i uspomenu na oca Radovana. - Kao stolar, otac ga je sam napravio još 1952. - vraća se u prošlost naš domaćin, napominjući da je kuća izgrađena 1925. - Dotrajale prozore sam morao da promenim, ali kibicfenstera nisam hteo da se odreknem. Na njega sam stavio i retrovizor sa automobila da vidim još dalje, niz ulicu. I u pitoresknim Sremskim Karlovcima, kuću sagrađenu 1902. u Ulici patrijarha Rajačića, krasi kibicfenster, kroz koji vlasnica Brana Arsenijević i danas voli da “osmatra”. Na zgradi Biblioteke u Srbobranu, kući koja je nekada pripadala uglednoj porodici Gavanski, ostao je još samo jedan kibicfenster da šapuće priču o varoši. Malobrojni su i u Novom Sadu, a mogu se videti na kući nedaleko od Saborne crkve, a takav prozor krasi i zgradu u novosadskoj ulici Nikole Pašića. U Petrovaradinu, u Preradovićevoj ulici, sa jednog takvog prozora, prolaznike “kibicuje” pas, “upijajući” sunčevu toplotu kroz staklo...I danas Novosađani vole da se slikaju na starinskim “oknima” PLAĆALI POREZ NA BROJ PROZORA KNjIGE kažu da je nastanak i razvoj kibicfenstera povezan sa pojeftinjenjem stakla, kao materijala, u gradnji kuća. Sve dok je staklo bilo skupo, prozori običnog sveta bili su mali i malobrojni, a u Austrougarskoj se čak plaćao porez na broj prozora na “licu kuće”. Kada je staklo postalo jeftino, mogli su se i na srednje bogatim kućama ugrađivati veći, pa i prozori po “švapski” zvani - kibicfensteri. U starom delu Novog Sada, u centru, u Pašićevoj još ima kibicfenstera

Nastavak na Večernje novosti...