Izvor: Večernje novosti, 16.Feb.2017, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vojvođanske priče: Ignjat Pavlas srpski sokol

Ličnost važna u našoj istoriji, a nepravedno zapostavljena i skoro zaboravljena. Život posvetio nacionalnim idejama i sokolskom pokretu. Pogubljen u Novosadskoj raciji istovremeno sa suprugom Olgom NOVOSADSKI advokat dr Ignjat Pavlas (1887-1942) pripada plejadi onih istorijskih ličnosti koje su životom i delom obeležile jednu epohu, ali im se društvo, nažalost, nije dovoljno odužilo. Ostao je skrajnut, nepravedno potisnut i zaboravljen. Osim pokojeg napisa u pojedinim >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << knjigama i publikacijama, ili sporadičnog medijskog pominjanja u vreme obeležavanja godišnjica Novosadske racije, fašističkog pogroma u Drugom svetskom ratu, u kojem je nastradao zajedno sa suprugom Olgom i hiljadama drugih sugrađana, Novosađane na Pavlasa podseća samo jedna ulica, doduše u centru grada, koja je ne tako davno dobila njegovo ime. - Svaki grad ima velikane koji obeleže jednu epohu njegovog razvoja. Svaki civilizovani grad čvrsto se drži uspomene i baštine svojih velikana, ne zaboravljajući njihova velika dela. U Novom Sadu, osim jedne ulice koja je jedino obeležje po kojem građani znaju da je postojao neko po imenu Ignjat Pavlas, ne postoji ništa drugo, a ponajmanje odgovarajuća spomen-ploča, ili bista, čak ni u Železničkoj ulici, gde je svojevremeno živeo ovaj nacionalni dobrotvor i jedan od najvećih patriota u Bačkoj, ali i na Balkanu. Ove reči Aleksandra Veljića, istoričara mlađe generacije i autora knjige “Istina o Novosadskoj raciji”, iznova nas podsećaju na tog velikog čoveka i opominju, ali i upućuju na to da nove generacije postepeno mogu da se, koliko-toliko, ipak oduže Pavlasu i tako isprave greške prethodnika. A ko je bio Pavlas i šta je sve činio na dobrobit društva? Njegova ličnost, mnogobrojne delatnosti i aktivnosti kojima se bavio, pogotovu od kraja Prvog svetskog rata i u međuratnom razdoblju, sigurno da zavređuju prostor “podebele” knjige. Ali kako je zabeležio Veljić, takvo delo, koje bi bilo posvećeno samo toj svestranoj ali nadasve skromnoj osobi, ne može da se nađe u našim bibliotekama. U odrednici “Enciklopedije Novog Sada” navodi se da je Pavlas bio kulturni i nacionalni poslenik, starešina Sokola, planinar. Bavio se politikom, ali i sportom, posebno strasno veslanjem. Rođen je u slavonskom mestu Donjem Miholjcu, a još od detinjstva živeo je u Novom Sadu, gde je završio Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju. Prava je studiro u Zagrebu i Budimpešti, gde je stekao doktorat, a dve godine uoči Velikog rata, u Novom Sadu je otvorio advokatsku kancelariju koju je vodio sve do fašističke okupacije 1941.Ignjat Pavlas (1887-1942) Njegova kancelarija bila je i stecište Srpskog narodnog odbora u danima neposredno uoči oslobođenja i ulaska srpske vojske u Novi Sad 9. novembra 1918. U tim sudbonosnim danima za budućnost Srba i ostalih naroda u Vojvodini, prema ocenama istoričara, nemerljiv doprinos ukupnom društvenom raspletu burnih događanja dao je ugledni srpski prvak dr Pavlas, veliki rodoljub i humanista. Ostalo je zapisano da je, kao potpredsednik Srpskog narodnog odbora, saopštio komandantu nemačkih trupa da bez plena napuste grad, a potom se sa delegacijom probio do Beograda da bi od Vrhovne komande zatražio da srpska vojska što pre uđe u Novi Sad. Zajedno sa Jašom Tomićem, predsednikom Odbora, sa balkona Matice srpske je, u ime građana Novog Sada, poželeo dobrodošlicu oslobodilačkoj srpskoj vojsci, a već 25. novembra predsedavao je Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji, na kojoj je današnja Vojvodina prisajedinjena Kraljevini Srbiji. Prvog decembra stvorena je Kraljevina SHS.Kuća Pavlasovih u Železničkoj ulici, u Novom Sadu U političkom životu novonastale države nije aktivnije učestvovao, a zabeleženo je da je poslednji politički, patriotski govor održao krajem marta 1941. godine, kada je u Novom Sadu podržao članove Sokolskog društva koji su demonstrirali protiv Trojnog pakta. Sve to mu, nepunu godinu kasnije, nisu oprostili mađarski fašisti. Zlikovci su Pavlasa i njegovu životnu saputnicu svirepo likvidirali 23. januara 1942. i njihova tela, sa hiljadama drugih, bacili pod led Dunava. To je samo detalj iz istorije, a sadašnjoj i budućim generacijama ostaje obaveza da prodube i na pravi način neguju sećanje na velikana naše prošlosti.Tabla s nazivom ulice PAVLASOV ČOT NA FRUŠKOJ GORI BIO je jedan od osnivača Planinarskog društva “Fruška gora”, današnjeg “Železničara”. Pod Pavlasovim rukovođenjem je na Fruškoj gori obeleženo više od 300 kilometara staza. Svom nekadašnjem predsedniku novosadski planinari su se odužili tako što su drugi fruškogorski vrh po visini (531 m) nazvali Pavlasov čot. Uz pomoć Advokatske komore Vojvodine i Beočinske fabrike cementa, na tom mestu, na putu ka Brankovcu, 2000. godine podignuto je spomen-obeležje, prema nacrtu planinara Ota Jana.

Nastavak na Večernje novosti...