Izvor: Večernje novosti, 29.Jun.2017, 18:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vojvođanske priče: Dva veka merili vreme, a vreme im gasi posao

Čak šest generacija dveju porodica u Odžacima prenosilo tradiciju i reputaciju nekada uglednog sajdžijskog zanata. Za 179 godina familije Beherer i Vogrinc iznedrile 24 majstora Vreme je u Odžacima počelo da se meri pre skoro dva veka, tačnije 1838. godine kad je Franc Beherer iz Nemačke otvorio ovde prvu sajdžijsku radnju. Posao je išao “sa kolena na koleno” punih šest generacija, ali je zahvatio i familiju Vogrinc sa kojom su se Behererovi orodili. Posao su >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << proširili i u Kuli, Crvenki, Ruskom Krsturu i Nemačkoj. Zanat je od Ferenca nasledio njegov sin Karlo, a drugi naslednik je osnovao fabriku zidnih i stonih satova “Ferdinand i sinovi”, koja je radila do kraja Drugog svetskog rata. Tradicija je pre rata prešla i na porodicu Vogrinc, poreklom iz Slovenije, odakle je, iz Brežica u Odžake 1910. godine došao mladi časovničar Jozef Vogrinc i oženio se s Magdalenom, ćerkom Karla Beherera. - Moj deda Jozef je u Sloveniji završio sajdžijski zanat i tamo se njime bavio, a došao je u Vojvodinu jer je čuo da ovde može dobro da se radi. On i moja baka Magdalena imali su devetoro dece. Ona je preuzela radnju kad je on bio regrutovan u austrougarsku vojsku i zarobljen u Rusiji. Četvoro njihove dece takođe su postali časovničari, među njima i moj otac, koji je zanat preneo na svu svoju decu - mene, moja dva brata i našu sestru - priča Martin Vogrinc, koji je iz radnje u Odžacima otišao u penziju. Za 179 godina u familijama Beherer i Vogrinc tradiciju i najvišu reputaciju sačuvalo je, s kolena na koleno, 24 majstora - 13 muških i 11 ženskih. - Mene su interesovale nauke - astronomija, biohemija i elektrotehnika, ali je tata smatrao da je za mene, kao i za moju braću i našu sestru, najbolje da budemo časovničari. Jedan moj brat je radio u Crvenki, drugi u Ruskom Krsturu, a sestra u Minhenu. Ona se udala za sajdžiju u Zagrebu, gde su ona i muž imali firmu za distribuciju satova - navodi Martin. Trenutno rade njegova tri bratanca - Rihard u Odžacima, Edvard u Kuli i Robert u Crvenki i bratanica Viktorija u Ruskom Krsturu. Martinov brat od strica, Josip, časovničar je u Augzburgu u Nemačkoj.- To više nije zanat od kojeg se može dobro živeti, nego samo preživljavati. Zato radimo i dopunske poslove, kao što su popravke naočara i nakita, graviranje i izrada ključeva - kaže Edvard Vogrinc.Martin Vogrinc radni vek proveo među časovnicima Martin ističe da je sreća što se u naseljima, u kojima porodica ima radnje, sačuvala navika popravke satova. - Tome je najviše doprineo naš otac, koji je prvi uveo fiksne cene popravki, tako da nije bilo cenkanja. Radili smo kvalitetno i jeftino, što je privuklo mušterije. Otac je bio izuzetno ambiciozan i vredan. Sačuvao je odličan vid i popravljao satove i u 88. godini - naglašava Martin. On pominje da se u porodičnim radnjama, u vreme kad je zanat bio u zenitu, radilo i po 16 sati na dan. - Nije to bila želja da se obogatimo, nego obaveza da se posao uradi na vreme. Ne pamtim da je bilo sata koji porodica nije mogla da popravi. Nabavljali smo delove od svetskih veletrgovina i svaki kvar je mogao da se otkloni, bez obzira na to u kojoj je zemlji sat proizveden - objašnjava Martin.Redak kaminski sat iz Pariza Prema njegovim rečima, vreme više ne radi za časovničare. - Prekretnica se dogodila osamdesetih godina prošlog veka, uvođenjem elektronskih satova. To nam je oduzelo mušterije, jer je naš glavni posao popravka mehaničkih satova. Sada je takvih vrhunskih satova jako malo, jer koštaju od hiljadu pa do više desetine hiljada evra. Zbog toga smatram da će časovničarski zanat izumreti i da će se naša porodična tradicija ugasiti - zaključuje majstor Martin. UNUCI POPRAVLjAJU „VEKERE“ MARTINOVA deca nisu htela da naslede očev posao. Sin je završio DIF i radi kao nastavnik fizičkog i engleskog u Kini, a ćerka se odlučila za optičarski zanat, koji će raditi u Zrenjaninu. Sajdžijske gene nasledili su Martinovi unuci od ćerke, maleni Mateja i Luka, koji se, kada dođu kod dede, ozbiljno zadube u “popravku” veker-satova.Matija i Luka nasledili sajdžijske gene TALENTOVANI ZA MUZIKU ZANIMLjIVO je da su u porodicama Beherer i Vogrinc skoro svi članovi talentovani muzičari ili slikari, ali od toga nisu pravili biznis, jer su, kako ističe Martin, svi bili marljive sajdžije. Međutim, Rihard, koji svira bas gitaru, počeo je da na pola godine zatvara radnju i sa svojom muzičkom grupom nastupa na brodovima za krstarenje.Džepni sat kojem je majstor Martin vratio tačnost ANTIKVARI NAJČEŠĆE MUŠTERIJE VOGRINCI u svojim radnjama trenutno najviše popravljaju zidne satove, koje im donose antikvari iz Beograda, Niša, Kragujevca i Šapca. Reč je, kažu, o dugogodišnjim mušterijama, koji stare zidne satove kupuju na buvljacima. Pomalo sam ljut na njih, jer više cene ambalažu, nego mehanizam ovih satova, starih više od 80 ili 100 godina, koji su toliko kvalitetni da praktično nemaju rok trajanja - kaže Martin.

Nastavak na Večernje novosti...