Izvor: Blic, 12.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojvodina pamti pogubnu politiku radikala
Vojvodina je najmešovitija evropska regija, gde se govori šest službenih jezika. Nama Vojvođanima potreban je predsednik koji će stabilizovati državu, zalagati se za ravnopravnost svih građana bez obzira na nacionalnu, versku i rasnu pripadnost i činiti sve da zemlja uđe u EU. Te uslove može da ispuni samo Boris Tadić, nikako Tomislav Nikolić, kaže u intervjuu za „Blic" Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine i potpredsednik DS.
Pajtić napominje da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je, dok su radikali bili na vlasti 2000. godine, budžet Vojvodine bio 152 miliona dinara, a ove godine će biti oko 56 milijardi, dakle otprilike 350 puta veći.
- Samo na osnovu ovog podatka vidi se kakav je odnos imala radikalska vlast prema Vojvodini. Prosečna bruto plata u Vojvodini iznosila je 4.148 dinara, a bruto prosečna plata u 2007. godini bila je 38.108 dinara ili 11 puta veća. Ovaj podatak govori koliki je bio poguban uticaj radikalske vlasti na ekonomiju u celom našem društvu. Stranih investicija za vreme radikalske vlasti devedesetih godina u Vojvodini skoro da i nije bilo. Strana ulaganja od 2000. do danas u Vojvodini iznose više od 3,5 milijardi dolara. Prosečna penzija za vreme radikala 2000. bila je 1.795 dinara, a sada je 16.015 dinara. Vojvođani se jako dobro sećaju i pritisaka koje su Šešeljevi i Nikolićevi sledbenici vršili na pripadnike različitih nacionalnih zajednica u pokrajini. Zbog svega toga, Vojvođani će već u prvom krugu većinski glasati za Tadića - kaže Pajtić podsećajući da su za vreme Tadićevog mandata poljoprivrednici dobili subvenciju od 100 evra po hektaru, a preko Fonda za kapitalna ulaganja svake godine investira se preko 200 miliona evra u razvoj infrastrukture, privrede, zdravstva, obrazovanja, vodovodne i kanalizacione mreže i odbrambene nasipe.
On podseća i da smo, s druge strane, za vreme kratkog predsedavanja Tomislava Nikolića Skupštinom Srbije, za samo tri dana doživeli slom berze, strah stranih investitora i njihovu želju za izlaskom iz zemlje, kao i veliko razočaranje naših evropskih partnera.
- Srbija mora postati deo EU i zbog toga što je samo za razvoj poljoprivrede u Rumuniji za period od 2007. do 2013. godine namenjeno četiri milijarde evra iz evropskih fondova. Podrška poljoprivrednicima u Vojvodini i Srbiji bila bi od vitalnog značaja - kaže Pajtić.
Šta će biti sa 220 miliona evra koje pokrajina traži na ime koncesije za autoput Horgoš - Beograd?
- Ne sumnjam da u to da će Vojvodina ostvariti svoje legitimne interese i biti obeštećena za 220 miliona evra.
Mađarska koalicija traži teritorijalnu autonomije na severu Vojvodine.
- Ubeđen sam da će većina vojvođanskih Mađara glasati za Tadića već u prvom krugu. Drugi krug izbora biće referendumskog karaktera. Građani će se opredeljivati za to da li su za EU ili protiv nje, za ratnohuškačku politiku ili za politiku mira i stabilnosti i da li su za to da novi predsednik Vlade bude Vojislav Šešelj ili su protiv toga. Teritorijalna autonomija neće biti pitanje o kome će se odlučivati između dva kruga predsedničkih izvora. Sem toga, DS je građanska stranka, pa ni Boris Tadić, niti bilo ko u stranci ne veruje da bi stvaranje regiona po etničkom principu donelo bilo šta dobro za građane Vojvodine. Videli smo kakve je posledice donelo stvaranje etničkih regiona u Jugoslaviji devedesetih godina.
Vojvodina će imati svoju imovinu
Zašto još nije utvrđen spisak pokrajinske imovine i još nije donet zakon o lokalnoj svojini?
- Strateška odluka na nivou Republičke vlade jeste to da za lokalnu i pokrajinsku i drugu imovinu bude donet jedinstven zakon o javnoj svojini. To je kompleksan posao, ali sam siguran da će u prvoj polovini 2008. taj zakon biti izglasan. Ono što je posebno važno je to da je novim Ustavom po prvi put u istoriji Vojvodina dobila pravo na svoju imovinu, jer čak ni Ustav iz 1974. godine nije poznavao kategoriju pokrajinske imovine već samo državnu, društvenu i privatnu svojinu.
