Izvor: RTS, 30.Nov.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojska održava mir
Nigerijske bezbednosne snage patroliraju ulicama grada Xosa pokušavajući da spreče nove sukobe između muslimanskih i hrišćanskih grupa. Tokom jučerašnjih sukoba ubijeno više stotina ljudi.
Stotine ljudi okupilo se ispred glavne gradske džamije u Nigeriji gde su pripadnici muslimanske zajednice doneli 367 tela, saopštili su predstavnici džamije.
Povremeni pucnjevi u centralnom nigerijskom gradu Džos čuju se i danas.
U sukobima izazvanih sporom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << oko rezultata lokalnih izbora suprostavljene muslimanske grupe Hausa i hrišćanske Beroms, tačan broj žrtava još nije poznat.
Iz Crvenog krsta saopšteno je da je 218 tela smešteno u zgradi te međunarodne organizacije i da su u toku pripreme za njihov ukop.
Očekuje se da će broj poginulih biti mnogo veći, pošto su neke od žrtava spaljene a druge odnesene na razne verske lokacije. U gradu su paljene kuće, prodavnice, džamije i crkve.
U delovima grada koji su najteže pogođeni nasiljem uveden je celodnevni policijski čas. Neimenovani visokorangirani policijski zvaničnik rekao je da je pet gradskih naselja bilo zahvaćeno nasiljem i da su uhapšena 523 lica.
Prema podacima Crvenog krsta, oko 7.000 ljudi je pobeglo iz svojih kuća i pronašlo utočište u zgradama vlade, kasarnama i verskim centrima.
Rezultat izbora uzrok sukoba
Pripadnici muslimanske zajednice Hausa započeli su proteste kada su, u petak ujutru, čuli glasine da njihov kandidat nije pobedio na izborima za predsednika gradske vlade.
Nigerija ima 140 miliona stanovnika i, uprkos činjenici da hrišćana i muslimana ima gotovo podjednako, do sada su uglavnom živeli u miru.
Međutim, država Plato ima istoriju sukoba među verskim zajednicama. Više stotina ljudi ubijeno je u uličnim nemirima u Džosu 2001. godine.
U nemirima u gradu Jelva, tri godine kasnije, poginulo je više stotina ljudi, zbog čega je predsednik Olusegun Obasandžo uveo vanredno stanje i policijski čas.
Koreni etničko-verske netrpeljivosti u državi Plato leže u odbojnosti koju su manjinske grupe starosedelaca, većinom hrišćanske vere, pokazivale prema doseljenicima iz zajednice Hausa, sa severa zemlje, koji su muslimanske vere.
