Izvor: Blic, 07.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojnici civili kao robovi
Vojnici civili kao robovi
U preduzeću 'Milan Blagojević' AD iz Smedereva, koje proizvodi čuvene šporete 'smederevce', dvadesetak mladića rade kao robovi. Reč je o regrutima koji vojni rok služe u civilu, u firmi koja je delimično u privatnom vlasništvu. Za svoj rad plaćeni su svega 353 dinara mesečno koliko iznosi vojnička plata.
Smederevski vojnici nedavno su potpisali peticiju u kojoj kažu: 'Tražimo reagovanje nadležnih organa, s obzirom na to da na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mestu na kojem smo raspoređeni radimo poslove sklapanja proizvoda u proizvodnji. Naime, saglasni smo da obavljamo civilnu službu u organizacijama od opšteg društvenog značaja i na taj način pomognemo društvu. Mišljenja smo da poslovi koji se obavljaju u AD 'Milan Blagojević' iz Smedereva nisu društvenog karaktera, već su direktno u finansijskom interesu vlasnika akcija firme.'
Slučaj ovih prigovarača savesti razmatrao je nadležni vojni odsek, a rezultat je da regruti i dan-danas proizvode 'smederevce'.
Aktivista Regionalnog centra za prigovor savesti Vojvodine Goran Duković kaže za 'Blic' da to nije nikakav društveno-koristan rad, već je reč o 'klasičnom robovlasničkom položaju na početku 21. veka'.
- Imajući u vidu prosečnu radničku platu u Srbiji, izračunali smo da preduzeće u kom radi 25 prigovarača savesti mesečno uštedi od 200.000 do 250.000 dinara. Deo tog novca ide u nečiji privatni džep. Osim toga, regruti zauzimaju nečije radno mesto - objašnjava Duković za 'Blic'.
- U pravnoj službi Ministarstva odbrane su nam kazali da su te firme na spisku i da nije problem što prigovarači tamo dolaze, već je problem do nadležnih vojnih okruga koji su te firme stavili na spisak - kazao je Duković.
On je dodao da se direktori pojedinih ustanova prema prigovaračima savesti ponašaju 'u najmanju ruku kao generali'. Prema njegovim rečima, mnogi od nadležnih u ustanovama određenim za civilnu službu iživljavaju se na regrutima, terajući ih da rade najteže poslove, čak i noću. Ukoliko se regruti požale, obično bivaju prebačeni na redovno odsluženje vojnog roka - pod oružjem, u tzv. kaznene kasarne.
- Time se krši jedno od njihovih osnovnih ljudskih prava - pravo na prigovor savesti - kategoričan je Duković.
Dukovićevu priču potvrđuje slučaj D.J. iz Vršca i D.G. iz obližnjeg Pavliša. Kada su prošle godine odlučili da idu na civilno služenje vojnog roka, njih dvojica nisu ni sanjali šta ih čeka u zabačenom restoranu Crvenog krsta na vršačkim planinama gde su raspoređeni. A čekao ih je direktor Boško Mitrašinović koji ih je tretirao kao robove. Mitrašinović je D.G. i D.J. terao da rade najteže poslove, često i prekovremeno. Morali su da peru klozete, zavlače se u nepristupačnu šumu i seku drva, nose betonske stubove... Svaki dan je, prema sopstvenoj tvrdnji, D.G. morao da pešači dvadesetak kilometara, koliko je njegova kuća udaljena od restorana, jer Mitrašinović nije hteo da mu obezbedi prevoz. Kada bi zakasnio, Mitrašinović bi ga izbacivao iz restorana. On i D.J. izbacivani su u mrkli mrak i na ciču zimu i kad bi na večeru u restoran dolazili Mitrašinovićevi prijatelji. Pošto je bio u prilici da izrabljuje regrute, Mitrašinović je čak otpustio sve zaposlene u restoranu, izuzev glavnog kuvara i konobara. Žalili su se D.J. i D.G. vojnim odsecima u Vršcu i Zrenjaninu, ali Mitrašinović je, prema rečima D.G., komisiji koja je došla da proveri njihov položaj organizovao večeru u restoranu i slučaj je zataškan. Posle svega, Mitrašinović je izbacio D.J. i D.G. iz restorana i poručio im da više ne dolaze.
Epilog je da je D.G. 1. avgusta dobio poziv za redovno odsluženje vojnog roka.
- U vojnom odseku su mi rekli: 'Sad si naj... Ideš u kaznenu kasarnu u Požarevac' - u očajanju kaže D.G. za naš list. Dejan Vukelić
