Izvor: Blic, 19.Jul.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojne službe bez kontrole i lustracije
Poslednjih dvadesetak godina rad vojnih službi bezbednosti protekao je u znaku mnogih velikih afera čiji su vinovnici retko pozivani na odgovornost, a i kada bi se to dogodilo, u skoro svim slučajevima optužbe su bile odbačene ili su presude išle u korist okrivljenih.
Ostavljajući po strani pitanje da li su ove službe devedesetih samo bile zahvaćene haosom poput svih segmenata društva ili su pak pod teretom politike i ideologije bile vodeći generator istog, činjenica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je da su prekoračavanje nadležnosti, bavljenje kriminalnim aktivnostima, pa i terorizam pratili njihov rad. Uzimajući sve to u obzir, kao logično nameće se pitanje kontrole, kao i uloge koju bi novi zakon imao u dovođenju stvari u red.
Ekskurzije i izlete ovih službi plaćali su svi, često i sami pripadnici i saradnici. Dovoljno je samo podsetiti se aktivnosti pred i u vreme oružanih sukoba na teritoriji bivše SFRJ.
Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da afere poput "Opere” i "Labradora” koje su pratile rad tadašnje službe bezbednosti jesu ozbiljne, ali i da bi čak i danas bilo naivno očekivati da za njih neko preuzme odgovornost.
– Sada se prošlost gura pod tepih jer bilo bi vrlo teško suočiti se sa svim promašajima počinjenim devedesetih godina. Možda bi bilo dobro kada bi srpsko društvo imalo snage da to učini, ali raspoloženje elite i celokupne javnosti daleko je od toga da se preispituje nedavna prošlost. Ima u tome i osećaja krivice, ali je i činjenica da su brojni kadrovi stvoreni devedesetih i sada na važnim pozicijama. Mi nismo imali lustraciju u službama, a ni u društvu u celini – ističe Radić.
Sem kadrova, razloge zbog kojih je kontrola i odgovornost ovih službi zabranjena tema, treba tražiti i u prirodi posla kojim se bave, smatra Predrag Popović, istraživač Centra za vojno-civilne odnose.
– Zbog principa tajnosti na osnovu kojeg sve službe bezbednosti u svetu rade, veoma je teško kontrolisati njihov rad. Deo razloga valja tražiti i u tome što pripadnici službi poseduju dosta tajnih informacija, te znaju ko ima „putera na glavi", pa se oni i ne procesuiraju – kaže Popović.
Pa ipak, čini se da u zapadnim demokratijama kojima toliko težimo ne postoji ovaj začarani krug u kom nema nevinih u kome su međusobna ucenjivanja poprilično dobar mehanizam za izbegavanje odgovornosti, ili bar ne na ovom nivou i ovako dugo.
– U našoj istorijskoj praksi službe su uvek bile pod kontrolom izvršne vlasti i zato su bile ni bolje ni gore od onoga što je predstavljala vlada. Demokratska i civilna kontrola su fraze koje tek treba pretočiti u stvarnost jer do sada nije bilo ozbiljnog nastojanja da sledimo primere razvijenih demokratija. Zakon predstavlja samo jedan od preduslova. Tek treba da se na osnovu zakona stvori sistem kontrole – dodaje Radić.
Da je novi zakon pozitivan, ali ne i dovoljan korak, smatra i Popović. Međutim, on ističe da je dosta toga što je od suštinske važnosti, ovim Nacrtom zakona ispušteno.
– Zakon o VBA i VOA uređuje unutrašnju kontrolu, odnosno kontrolu službi od strane izvršne vlasti. Glavni organ je Generalni inspektor kog postavlja Vlada na period od pet godina, a na predlog ministra odbrane kome je i odgovoran. Da bi Generalni inspektor mogao efektivno da ispuni sve zadatke, neophodno je da ima mogućnost potpunog uvida u izveštaje i dokumenta agencija, da ima pravo da obavlja razgovore sa čelnicima i službenim osobama bezbednosno-obaveštajnih službi, te da su agencije dužne da omoguće pomenute postupke i radnje kontrole. Međutim, Nacrtom zakona ovako nešto nije predviđeno. Doduše, Nacrt zakona kaže da "način vršenja unutrašnje kontrole VBA i VOA, kao i druga pitanja od značaja za rad generalnog inspektora propisuje ministar odbrane”. Međutim, najveći problem predstavlja primena zakona. Ni pripadnici opozicije ne koriste mehanizme kontrole službi kako bi napadali vlast, već se tim problemima bave na estradni način – zaključuje Popović.
I sam ministar odbrane Dragan Šutanovac je nedavno rekao da u ovom trenutku ne postoji adekvatna kontrola rada VBA i VOA. Međutim, kako nam je rečeno u Ministarstvu odbrane, njihovo mišljenje i način na koji planiraju da premoste jaz između normativnog i praktičnog ostaće nam nepoznati, bar dok traje javna rasprava o Nacrtu novog zakona.
Afere koje nikada nisu razjašnjene
1. Terorističke akcije (obuka saradnika za diverzije, miniranje jevrejskog groblja i opštine u Zagrebu, dalekovod kod Krškog, Banski dvori...)
2. Afera „Labrador"( pad saradničke mreže u Hrvatskoj)
3. Afera „Opera" ( Odeljenje za propagandu, samofinansiranje službe, prodaja video snimaka sa ratišta...)
4. Privatni zatvor u Zemunu
5. Nerazjašnjene smrti saradnika i pripadnika službe
6. Učešće u privatizaciji
7. Veze pojedinaca sa kriminalnim grupama
8. Učešće pojedinaca u švercu i trgovini oružjem
