Izvor: Glas javnosti, 18.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojino perje u Tominom jatu
„Ne bih o tome...“, „a, pa, davno je to bilo, čemu sada opet polemika na tu temu...“, „to je stvar lične odluke, javnost ne mora baš sve da zna!“
Ovu samo neki od odgovora poslanika i stranačkih ličnosti koji su od 2000. godine pa na ovamo promenili stranački dres. Uz komentar da im imena „nikako ne pominjemo“, neki su nam, na pitanje zašto su prešli u drugu stranku, jednostavno, uz ljubazno „doviđenja“ odgovorili - spuštanjem slušalice. Doduše, bilo je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i pravog treskanje istom...
Fenomen stranačkih pobegulja ili preletača nije ništa novo. Za nezvaničnog rodonačelnika ovog fenomena na našoj političkoj sceni posle dvehiljadite slovi Branislav Ivković, koji se najpre odvojio u Skupštini Srbije od socijalista i formirao poslanički klub, a kasnije i Stranku narodnih socijalista. Za poslednji masovni prelazak članova, pre svega DSS, SPO, pa i bivših socijalista, „kriva“ je novoformirana stranka Tome Nikolića.
U DSS-u i u SPO-u ne žele da komentarišu, zvanično, najnovije preletače. Nezvanično, o toj temi pojedini funkcioneri DSS-a, koji je od odlaska s vlasti dobrano desetkovan, kažu:
- Koga nema bez njega se može! To, u principu, može samo minimalnu štetu da nanese stranci, ali zato tim pojedincima ostaje zauvek zabeležen „let“. A tu treba postaviti i pitanje koliko taj čovek može da bude lojalan novoj stranci. Do sledeće ponude?
U samo nekoliko proteklih nedelja Tomini naprednjaci postali su brojniji za Bojana Dimitrijevića iz SPO-a, inače bivšeg ministra u Vladi Vojislava Koštunice, Radoša LJušića, Tihomira Arsića, braću Draška i Mirka Petrovića... I još ponekog člana DSS-a. Mihajlo Marković, jedan od idejnih tvoraca SPS-a, koji je socijaliste napustio kada su ušli sa demokratama u vlast, možda je sledeći koji će poneti člansku kartu naprednjaka.
Analitičari veruju da za ovakve postupke ima više motiva, a da ideologija, svakako, ima najmanje veze s tim. Tako sociolog Jovo Bakić kaže da neki odlaze u SNS jer je vide kao ozbiljnu konzervativnu stranku koja neće biti evroskeptična.
- Za neke druge, motiv može biti i to što će ova stranka biti, vrlo verovatno, jedna od dve najjače stranke. Ima tu, svakako, i političkog karijerizma. Prosto, postoje osobe koje su politički karijeristi i koji prelaze iz stranke u stranku bez obzira na ideologiju. Jednostavno, oni gledaju pragmatički - koja je stranka u kom trenutku jača i u nju se uključuju. Mnogi računaju da bi izbori mogli biti blizu, jer vladajuća koalicija ima izvesnih problema u funkcionisanju, pa ko vele... - kaže Bakić.
Miodrag Radojević, istraživač u Institutu za političke studije, podseća da na političkoj sceni imamo i uticajne političare i ličnosti iz javnog života koji su promenili po nekoliko stranaka tokom svoje karijere.
- Nije to ništa novo. Naprednjaci su napravili atmosferu kao da su postali druga stranka po snazi. U tom ambijentu, u očekivanju da bi mogli biti održani i izbori, imate okolnost da jedan deo istaknutih ličnosti sada ide u Tomino jato. Ima tu i uticajnih ličnosti iz prethodne vlasti... Pa i ti ljudi su od krvi i mesa, a menjanje stranaka govori samo o jednom suštinski složenijem fenomenu kod nas. To je strančarstvo koje postoji u Srbiji. Svaka stranka koja dođe na vlast nije u funkciji nekog javnog dobra, već da bi se namirile lične potrebe. Tako su i neprincipijelni prelasci sa ideološkog stanovišta samo argumentacija da te osobe više tipuju na stranke koje bi sutradan mogle biti na vlasti, nego što vode računa o ideologiji. U politici se uvek rukovodite nekim ličnim motivima pa tako principi ustupaju mesto korisnosti - kaže Radojević.
Milan Nikolić napominje da naše partije nisu ideološke, to jest, da nisu programski definisane.
- One su uglavnom liderske i jasno je da tu nema ni jake ideologije i da preletači preleću, u stvari, prema svojim političkim i ličnim interesima. Ipak, mora se priznati da ima i čudnih transfera kao što je prelazak iz monarhističkih stranaka u G 17 plus ili članova LDP u SPO - smatra Nikolić.
Stranka koja je početkom devedesetih bila najmasovnija po broju članova, posle SPS, bio je SPO Vuka Draškovića. I mada je još od polovine devedesetih na ovaj ili onaj način u vlasti, članstvo mu se i dalje osipa. Ako izuzmemo odlazak Bojana Dimitrijevića, koji je nekada bio predsednik Političkog saveta SPO, najveći „udar“ za SPO je bio odlazak Vlajka Senića, pre dve godine - u G 17 plus.
Po svemu sudeći, istim putem ide i DSS, koji je posle 2000. godine bio na trećem mestu po broju članova, posle DS i radikala. A raspad SPS-a započeo je odlaskom Nebojše Čovića, koji je osnovao Demokratsku alternativu 1997. godine, u kojoj je bila i današnji šef poslaničke grupe Za evropsku Srbiju u parlamentu Nada Kolundžija, član DS-a. Čovićeva DA 2003. ujedinjuje se sa Socijaldemokratskom partijom Žarka Koraća, u kojoj su bili i Slobodan Orlić, Meho Omerović... Omerović je iz Socijaldemokratske partije prešao u LJajićevu Sandžačku demokratsku partiju, a iz te partije je otišao nešto ranije i Slobodan Lalović, učlanivši se u DSS. Iz SPO-a otišla je Blagica Kostić u Pokret snaga Srbije, Goran Ješić je bio član Građanskog saveza Srbije, a sada je u DS-u.
Dilema da li je poslanik SRS-a Živadin Lekić 2005. godine napustio radikale i otišao u Karićev PSS zbog gomile novca koje je dobio za prelazak, kako se tvrdilo, do danas je ostala samo - dilema. Međutim, šampion među preletačima je Slobodan Vuksanović. Nekada suparnik Zoranu Đinđiću na izborima za predsednika DS-a u periodu od juna do oktobra 2000. bio je član Otpora. Kasnije prelazi u Pokret za demokratsku Srbiju Miodraga Perišića, iz koga istupa novembra 2001. i postaje lider Narodne demokratske stranke. Konačno, krajem 2004. kolektivno učlanjuje svoju stranku u DSS, a kao nagrada stiže funkcija ministra prosvete.
Među poznate preletače spada i Milan St. Protić, koji je prešao put od DEPOS-a, preko DSS-a, Saveza za promene i Srpskog demokratskog kluba Odbrana, do Nove Srbije i DHSS. Iz Stranke srpskog jedinstva 2003. godine u DS prešao je poslanik Miloš Todorović. Aleksandra Janković, klinički psiholog, poslanik Nove Srbije, bila je član SPO-a od 1990. godine. Posle izbacivanja iz Glavnog odbora početkom oktobra 1997. godine prestala da se bavi politikom, rekavši: „Vraćam se na psihijatriju, gde je atmosfera mnogo bolja“. Ipak, priklonila se „novosrbijancima“. Mihajlo Kovač, novinar i bivši ambasador SRJ u Austriji, bio je član Saveza komunista Jugoslavije (SKJ) 26 godina. Iz Stranke Jugoslovena kao narodni poslanik u republičkoj skupštini 1992. godine prešao u Demokratsku stranku, a posle u DSS. Milan Božić, profesor matematike, bio je osnivač DS, koju je napustio da bi sa Nikolom Miloševićem i Kostom Čavoškim osnovao Srpsku liberalnu stranku. Iz nje je otišao u SPO...
Nastaviće se, sigurno.
Sve je to jedna salata od svašta i svačega. Kakva ideologija? Pare su im najveća ideologija. Vratiće se oni kad treba ponovo u stranku iz koje su izašli, kao u filmu "Lesi se vrađa kući".
Svi su oni "preletali" po nekoliko puta. Obzirom da Nikolica finansiraju tajkuni, svi se oni nadaju da ce doci na vlast, pa da i oni dobiju deo kolaca. Fuj! Smucili su mi se svi, pocev od Tome pa na dalje. U Srbiji nema vise ni jednog politicara kome bi ukazala poverenje. Sve sami "preletaci" i prodane duse.
Zaboravljeno je , u ovoj analizi, ucesce "sluzbe" i njenih operativaca, koji po zadatku borave u strankama, uglavnom na visokim polozajima, i prelaze..po zadatku, gde treba. Oni su od najvece koristi za drzavu i stranke u kojima borave.
Svako ima pravo da promeni politički stav ili da se ne slaže sa vrhom strenke pa da pređe u drugu. Meni samo nisu jasni oni koji među nekoliko stotina već formiranih stranaka ne mogu da nađu ni jednu dobru pa formiraju nove stranke.
