Izvor: Politika, 16.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vođa mrtav, ideje žive
POSLEDNJI EVROPSKI STALJINISTA, vođa i učitelj albanskog naroda Enver Hodža to nije dočekao. Ali je zato „enverizam” očito preživeo. Kosmet će, dakle, proglasiti nezavisnost u nedelju 17. februara 2008. godine. Upravo na taj dan daleke 1982. godine od četiri ilegalne albanske organizacije, koje su postojale u Zapadnoj Evropi, u Švajcarskoj je osnovan PASRJ, odnosno „Pokret za albansku socijalističku republiku u Jugoslaviji”. U taj su pokret ušle razne albanske marksističko-lenjinističke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grupe, kako iz Albanije tako i sa prostora južne srpske pokrajine, kao i do tada najveća organizacija „Crveni narodni front” koji je u to vreme imao jake ogranke u Švajcarskoj i Nemačkoj. Program PASRJ tada, i programi „Nacionalnog pokreta Kosova” iz 1993. godine i „Narodnog pokreta za oslobođenje Kosova” iz 1999. godine imali su oružanu borbu i terorizam kao isključivi metod ostvarenja konačnog cilja, a to je bila nezavisnost Kosmeta.
Tek toliko da se vidi ko je započeo rat na Kosmetu, i da li je „nezavisnost Kosmeta posledica jednog brutalnog rata”, kao što pre nekoliko dana reče američki član pregovaračke „trojke"Frenk Vizner, koji, onako usput, brutalno drži monopol na proizvodnju saobraćajnih tablica za sve automobile na Kosmetu. To je zapravo i logično, jer u socijalizmu „enverovskog” tipa nema tržišta i nema zdrave konkurencije. Ni u saobraćajnim tablicama. To bi moglo da znači da je Hašim Tači, zapravo, političar marksističke provinijencije, koji samo zaokružuje „orijentaciju istinskog socijalizma” koju je zacrtao Enver Hodža, koji je doduše vešto znao da koristi činjenicu da je nacionalizam kao ideologija sto puta jači i od socijalizma i od komunizma, pa i bilo kojih drugih levih ubeđenja.
Vođa je, dakle, odavno mrtav, ali ideje žive.
ŠTA ZA SRBIJU ZNAČE UN? Posebno posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta kojem su prethodile mučne prepirke i debate u Savetu bezbednosti UN, pa i šire o tome „ko je bacio prvi kamen” na prostoru južne srpske pokrajine. Da li su onda UN danas samo posmatrač svetskih zbivanja, a povelja UN samo mrtvo slovo na papiru? Jer, mimo UN teku operacije tipa „tiha procedura” dolaska misije „Euleks” na Kosmet, mimo Saveta bezbednosti izvršeno je i bombardovanje Jugoslavije 1999. godine, napad na Irak 2003. godine. UN su postale običan debatni klub dokonih diplomata, klub koji nije u stanju da preuzme svoje kompetencije. Ujedinjene nacije se u raznim mirovnim procesima širom planete više i ne shvataju ozbiljno. Paradoksalno je da je Savet bezbednosti imao jaču ulogu u vreme hladnog rata nego posle pada Berlinskog zida. Istina, u totalnoj paralizi Saveta bezbednosti kada je u pitanju južna srpska pokrajina ima i neke simbolike, naime mirovne operacije „plavih šlemova” danas su svedene skoro samo na „posmatrače”. Sve ostalo je direktno, ili indirektno preuzeo NATO. UN, jednako „posmatrači”. Za male zemlje i narode to je katastrofa bez zaštite. Kako one posle svega da veruju instituciji koja se zove UN?
Jer, Kosmet je samo loš rimejk totalne nemoći UN. Na Zapadu smatraju da je Kosmet poslednji veliki balkanski problem, „zadnji kamenčić jugoslovenske slagalice” i da su mučna rešenja ipak bolja nego nikakva rešenja. U tom kontekstu ovo bi trebalo da bude i kraj zapadne politike „konstruktivne dvosmislenosti” oko Kosmeta, odnosno zapadne politike prikrivenog iščekivanja. Što bi se reklo, možda će se nešto dogoditi, a ako ne, ko garantuje da više nikada neće biti sukoba koji, jel’ te više nikada ne bi trebalo ni da se dogode?
UKRAJINA SVE VIŠE LIČI NA SRBIJU. Između Istoka i Zapada! Jedni bi da uđu u EU i NATO, drugi se tome opiru. Značaj Ukrajine za NATO u potpunosti je određen njenom ulogom potencijalne protivteže Rusiji. Nezavisna i prozapadna Ukrajina ima odlučujući uticaj na geopolitičko slabljenje Rusije. Zapadu bi bilo potpuno glupo da ne upotrebi adut koji mu je sam pao u ruke. Zapad taj adut i koristi. S druge strane, etnička podeljenost Ukrajine na zapad i jugoistok države preti ozbiljnim unutrašnjim sukobima kada je reč o ulasku u NATO. Moskva tu može donekle da utiče kroz energetsku politiku, ali ne previše, jer najveći deo gasa koji ide iz Rusije ka zapadu Evrope prolazi kroz Ukrajinu. Ankete pokazuju da su mladi, bez obzira iz kog su dela zemlje, najviše orijentisani ka Zapadu, pri čemu mnogi primećuju da Ukrajina kao samostalna država još ne postoji ni jednu generaciju. Srbija u novom obliku ima još kraći staž. I za Ukrajinu i za Srbiju pitanje je koliko vremena imaju za gubljenje? Naravno, sve zavisi kako ko gleda na vreme i šta je za koga gubitak vremena?
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 16/02/2008]
