Izvor: RTS, 05.Nov.2010, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vodič za borbu protiv infarkta
Građani Srbije najčešće obolevaju i umiru od kardiovaskularnih bolesti, po čemu smo treći u svetu. Za pacijente i lekare napravljen je Evropski vodič za lečenje pacijenata sa bolestima srca, a u njegovoj pripremi učestvovali su i naši stručnjaci.
Od bolesti srca i krvnih sudova, najčešće obolevaju i umiru građani Srbije. Zato i ne čudi podatak da je u dve sale za kateterizaciju Kliničkog centra Srbije od početka godine urađeno više od 1.150 inetrevencija, kod >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pacijenata kod kojih je došlo do zakrčenja krvnog suda srca ili infarkta i da su po broju tih interevencija naši lekari apsolutni svetski rekorderi.
Zahvaljujući takvom iskustvu, jedan od naših najpoznatijih interventnih kardiologa-profesor Miodrag Ostojić, učestvovao je u pripremi Evropskog vodiča za lečenje pacijenata sa bolestima srca.
Ono što je važno da građani znaju jeste da lečenje počinje na licu mesta, da ne pokušavaju da trpe, da čekaju da prođe neko vreme ili sami da krenu.
"Naše ekipe opremljene su sa medikamentima, i opremom, defibrilatorima, tako da možemo da utičemo i na pojavu poremećaja ritma koji mogu biti kobni u tim situacijama", ističe Nenad Ivančević, direktor Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.
U trenutku pomažu, ali znaju i gde treba da odvezu pacijenta jer je u zbrinjavanju akutnog infarkta miokarda, najvažnije vreme.
To piše u našem, ali i evropskom vodiču, u kome su opisane procedure koje moraju da primene sve karike u lancu lečenja pacijenta.
"Sve je slikovito prikazano, postoji zelena, žuta i crvena boja. Ono što je zeleno je apsolutna preporuka, ono što je crveno to je nedopustivo, ono što se smatra apsolutnom greškom to je da pacijent luta, da ga prevezu u neku bolnicu koja nema salu, ako je ona dostupna, mora prvo u salu, da bi se krvni sud otvorio i da bi se infarkt zaustavio", objašnjava dr Siniša Stojković, načelnik Interventne kardiologije KCS.
"Mortalitet, od akutnog infarkta, zahvaljujući ovim savremenim organizacionim i terapijskim metodama je smanjen značajno. Ranije je to bilo preko 11 odsto, danas je taj mortalitet smanjen na oko 4 do 6 odsto", kaže dr Jovan Peruničić, direktor Klinike za urgentnu interventnu medicinu.
Najpoznatiji stručnjaci pisali vodič
Vodič, su pisali najpoznatiji stručnjaci, i već se koristi u evropskim centrima. Biće podeljen i našim kardiološkim ustanovama.
Skraćeno uputstvo objavljeno je i u dva najvažnija evropska časopisa za bolesti srca.
"To je prepoznavanje jednog velikog stručnog rada, velikog tima, ja predstavljam sve interventne kardiologe iz Srbije. Ovo je prvi put da su zajedno seli kardiolozi, tako da će ovo služiti kao primer da se svi okupe oko pacijenta, različtiti profili, jer je bitno da pacijent bude u centru, a da se oko njega okupe sve specijalnosti", kaže dr Miodrag Ostojić.
Pacijent bi na kateterizaciju morao da stigne u roku od 90 minuta, od kada je prvi put osetio bol, ili da odgovarajući lek dobije u roku od 3 sata.
U praksi to znači da mnogi pacijenti iz ruralnih krajeva gube bitku sa infarktom, jer ne stignu na vreme u sale za kateterizaciju u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu ili Nišu.
