Izvor: Blic, 27.Jan.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vodenice na Plivi, svedoci prošlosti
Grozdovi vodenica koje stanovnici Jajca, Jezera, Šipova i okoline nazivaju mlinčićima, od davnina su prepoznatljivi za celu Krajinu. U ove zimske dane malo ko ih posećuje, ali svako svedočenje o njima, nostalgično prisećanje i čuđenje nesvakidašnjem pomirenju prirode i čoveka, izazivaju divljenje.
Na razmeđu Velikog i Malog plivskog jezera povezanih slapovima, postoji petnaestak drvenih vodenica-sojenica pokrivenih šindrom. Jedinstvene su po mnogo čemu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ove čovekove umotvorne radionice, kako nam reče jedan sabesednik, za proizvodnju brašna. One su nemi svedoci istorije i otvorena knjiga davnina čije tokove samo možemo naslućivati. Iz okolnih sela ljudi su vekovima na konjskim leđima, samarima donosili pune vreće žita i nakon probdevene noći pored kamenog točka, ispod kojeg je u koš padalo toplo brašno, odlazili kućama. Za njima, posle meljave obično je ostajao dugačak trag kopita i zlatno žutog brašna.
Tako se pripoveda o reci i mlinčićima ispod kojih huči živa voda iz koso položenih stublina od izdubljenih hrastovih klada obraslih mahovinom. Iz njih, pod snažnim mlazevima i sada se uokolo vrte daščane lopate i pokreću uspravna vretena ispod oštrog mlinskog kamena.
Obzirom da sve vodenice sliče jedna drugoj jer sve što je vrijeme razgrađivalo, ljudi su se trudili da iznova, na približno isti način sagrade, može se reći da su sestre blizankinje. Pravljene su u istoj veličini, bez tavana, prozora, dimnjaka i ako se u njima vatra ložila na ognjištu, da se na njoj ukuva kolač od svežeg žita zapreten u lug i posut žarom, ogreje i osvetli u noćima, pored huka vode i čeketala. Niko ne zna kada su prvi mlinčići podignuti, ali su sigurni, kako nam reče Đuro Subašić koji je odrastao i zamomčio se u ovom kraju, a sada živi u Gradiški, da tu vekovima stoje na svojim tankim, mokrim i naoko nesigurnim nogama.
"Eto, takve ih pamtim i svaki susret sa mlinčićima u meni budi životnu radost, lepo sećanje i nikada do kraja ispričanu priču", setno kaže Subašić pokazujući celu okolinu ispunjenu vodom i oivičenu visokim kamenim bedemima.
.jpg)
