Izvor: Politika, 07.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vodeni satovi
Najstariji egipatski vodeni časovnik potiče iz vremena vladavine Amenhotepa II - početak 14. veka pre n. e.
Egipatski dvorjanin Amenmhet, prema natpisu iz njegove grobnice, izmislio je oko 1500. pre n. e. vodeni časovnik ili klepsidru. Smanjivanjem nivoa vode u posudi, usled njenog stalnog isticanja, pokazivala se mera proteklog vremena. Ovakvi časovnici su bili naročito korisni sveštenicima koji su morali da znaju vreme u toku noći da bi rituali i prinošenje žrtava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mogli da se odigraju tačno na vreme. Najstariji takav časovnik potiče iz vremena vladavine Amenhotepa II (početak 14. veka pre n. e.), pronađen je u delovima, u hramu boga Amona u Karnaku, 1905. godine.
Vodeni časovnici su postali standardni za pokazivanje vremena po celom drevnom svetu, a u Kini su uvedeni u VI veku pre n. e. Bili su uobičajeni u Atini, gde su pronađeni ostaci "gradskog sata" napravljenog oko 350. pre n. e. Rad ovog sata je kontrolisao plovak koji je tonuo dok je sićušni otvor na dnu omogućavao da voda polako ističe. Plovak je verovatno bio sa drškom koja je pomerala i kazaljku. Stepen pritiska na oznake koje vode do dna ukazuje na činjenicu da je rezervoar morao svakog dana da se puni.
Grčki svet je imao i kompleksnije vodene časovnike kao što je onaj koji je napravio pronalazač Ktesibije iz Aleksandrije oko 270. pre n. e. Oticanje vode iz ovog sata, precizno kontrolisano slavinom, pokretalo je sve vrste automata, od zvonjave zvona i pokretnih lutaka do ptica koje pevaju - možda najranijeg sata sa kukavicom. U Atini je "Kula vetrova" koju je izgradio astronom Andronik, negde početkom I veka pre n. e, imala na vrhu sunčani sat a u unutrašnjosti komplikovan vodeni sat koji je pokazivao vreme, dok je rotirajući disk prikazivao kretanje zvezde i dnevni prolazak sunca kroz konstelacije.
Kasnije su u islamskom svetu izrađivani fantastični vodeni satovi. Karlu Velikom, prvom kralju Svete rimske crkve (742-814) emisari kalifa Haruna al Rašida poslali su jedan naročito lep primerak. Arapski inženjeri su tokom XI veka u Toledu, Španiji, konstruisali nekoliko masivnih vodenih satova koji su se sastojali od dva suda koji su se postepeno punili kako se Mesec dizao, a onda praznili kako je on nestajao. Oni su bili toliko vešto napravljeni da su radili više od sto godina bez ikakvih doterivanja.
M. M.
[objavljeno: 07.11.2006.]
