Izvor: RTS, 22.Mar.2014, 10:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vode dovoljno, brige malo
Milijardu ljudi u svetu nema pristup vodi za piće. Srbija ima dovoljno vode, ali ne zna da je čuva. Najveći izvori zagađenja reka u Srbiji su neprečišćene industrijske i komunalne otpadne vode.
Svetski Dan voda ove godine obeležava se pod motom "Voda i energija". Procenjuje se da više od milijardu ljudi u svetu nema pristup pijaćoj vodi, a 2,5 milijarde nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove. Srbija ima dovoljno vode, ali je njeno zagađenje jedan od najvećih ekoloških >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << problema. Najveći izvori zagađenja reka u Srbiji su neprečišćene industrijske i komunalne otpadne vode.
Samo Beograd svu otpadnu vodu, kroz 20 izliva, ispušta u Dunav i Savu, bez ikakvog prečišćavanja. Oko 50 odsto zagađenja u rekama dolazi od industrijskih postrojenja.
Jovanka Arsić Karišić iz Centralno-evropskog foruma za razvoj, CEDEF-a, kaže da se iz dana u dan povećava potrošnja vode. Preko 2.000 kubnih metara u Srbiji se svakog dana potroši.
"To je količina koju mi nemamo kad je u pitanju čista voda i zato je neophodno tretirati, prerađivati vodu da bi mogla više puta da se koristi, a ne samo da se sve to izruči u reke", kaže Jovanka Arsić Karišić.
Izveštaj o otpadnim vodama Agenciji za zaštitu životne sredine od 178 komunalnih preduzeća dostavilo je svega 23.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kaže da je poražavajuća činjenica da mnoga komunalna preduzeća u Srbiji nemaju čak ni merače za protok otpadnih voda što je zakonska obaveza već 20 godina.
"Imali smo problem u Užicu gde vodovod nije menjao filtere 30 godina, takvih primera je verovatno puno u Srbij. Sve to kasnije dovodi do problema i zato treba da reagujemo pre nego što problem nastane", kaže Radović.
Miodrag Popović iz Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi" kaže da su problem sistemi naselja koji postoje uzvodno od akumulacija koje nemaju rešen problem kanalizacionih sistema, nemaju rešen problem ekološki prihatljivog odlaganja otpada.
Prerađuje se svega 13 odsto komunalnih otpadnih voda. U 18 opština u toku je rekonstrukcija ili izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ali je čest slučaj da se radovi zaustave zbog nedostatka para.
"Znamo da su ta postrojenja jako skupa i veliki broj projekata je finansiran iz IPA fondova tako da u narednom periodu očekujemo realizaciju tih projekata i doći će svakako do poboljšanja kvaliteta voda u našim vodotokovima u akumulacijama", kaže Dušanka Stanojević iz Ministarstva energetike, razvoja i životne sredine.
Procenjeno je da je za oblast voda neophodno 5,5 milijardi evra, kaže Dušanka Stanojević.
Iako su nam popoljoprivredni proizvodi glavni izvozni adut, danas se navodnjava dve trećine manje poljoprivrednih površina nego pre 30 godina, a šteta od suše meri se milijardama evra.
