Izvor: Politika, 02.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Voda života u buretu od hrastovine
Legenda kaže da je sveti Patrik u petom veku doneo u Irsku i Škotsku danas čuvenu tehnologiju proizvodnje viskija
Viski, piće koje se danas može naći širom planete, osvojio je ceo svet i ostao je jedan od najprepoznatljivijih simbola Škotske. O tome kako je tajna destilacije doneta u Škotsku postoji nekoliko teorija. Jedna od njih kaže da tajna potiče sa Orijenta i da su je Mavari doneli u Španiju i Evropu. Postoje izvesni dokazi destilovanja u Irskoj koji datiraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od samog početka ovog milenijuma, mada legenda kaže da je tu tehnologiju sveti Patrik doneo u Irsku i na zapadne obale Škotske još u petom veku.
Ne zna se tačno kada su destilatori za proizvodnju esencije usavršeni za manufakturu alkoholnih pića, ali se nova tehnika velikom brzinom raširila po Evropi. Godine 1494. fratar Džon Kor je prvi destilovao tzv. aqua vitae – vodu života. Na keltskom voda života kaže se "uisage beatha" (uškebah). Uške, uški, uiski – postao je viski.
Postoje stroga pravila pravljenja škotskog viskija koja moraju da se poštuju. Prema regulativama Škotske asocijacije viskija (SWA), škotski viski mora da se pravi, odstoji u buradima i flašira u Škotskoj.
Osnovni sastojci viskija su voda, ječam i kvasac. Procenat alkohola u škotskom viskiju ne sme biti manji od 40 niti veći 43. Burad u kojima viski mora da odstoji najmanje tri godine je od hrastovine. U zavisnosti od toga da li je bure napravljeno od američkog ili evropskog hrasta dobiće se različita boja i ukus viskija. Ukoliko se koristi evropski hrast, bure se prethodno nekoliko godina koristi za čuvanje španskog šerija, čime se dobija posebna aroma viskija. Zapremina buradi je 190, 250 i 500 litara i mogu se koristiti više puta tokom 60 godina.
Škotski viski može biti punjen van Škotske, po strogo postavljenim pravilima. Ukoliko se koriste drugi aditivi osim vode, bilo da su to šećer, veštački ukusi ili drugi alkohol, proizvod se ne može prodavati kao škotski viski.
Postoje tri tipa škotskog viskija. Prvi je malt, nastao 1494, koji se pravi isključivo od stoprocentnog sladnog ječma. Malt viski je proizvod manjih destilerija, koje ga ne proizvode za masovnu prodaju. On je znatno jačeg ukusa i punije, snažnije arome pa ga konzumiraju uglavnom pravi ljubitelji i poznavaoci viskija.
Drugi je grejn viski koji sadrži razne žitarice koje mogu, a ne moraju, da sadrže i izvesni procenat sladnog ječma. Nastao je 1830. godine.
Treći je blend viski koji se dobija kombinacijom malta i grejna, nastao oko 1860. godine zbog zahteva za konzistentni i dobro "odležani" ukus. Procesom blendinga vrlo precizno se upravlja ukusom, te je moguće svake godine dobiti isti ukus, aromu i stil viskija, samo različitom kombinatorikom viskija koji ulaze u blend. Prvi proizvođači blend viskija su braća Džon i Džejms Čivas, za kojima slede i ostali, među kojima je i Džordž Balantajn.
Blend viski je danas najzastupljenija vrsta viskija u svetu, a najprestižniji među njima nesumnjivo je "čivas regal". Svake sekunde u 150 zemalja sveta proda se više od jedne boce ovog pića.
D. P.
[objavljeno: 02.07.2006.]
