Izvor: Blic, 23.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Voda se celu noć pela stepenicama
Voda se celu noć pela stepenicama
Nesreća je stigla po mraku, u jedanaest uveče.
'Za sat i po je došla voda. Odmah je nestalo struje, i mi smo po mraku bežali', kaže Jelica Gađanski (67) dok stoji u vodi u Ulici Ive Lole Ribara, stotinak metara od svoje kuće, i čeka da čamcem uđe u dvorište. Zidovi njene kuće su, kao i mnogih drugih u Jaši Tomiću, selu koje je poplavio Tamiš, od nabijene zemlje, i voda ih je, jednostavno, rastopila. Jelica će, kaže, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pokušati da izvuče video i televizor pre nego što krov padne i sve pokrije mulj..
'Kupila sam novu ugaonu garnituru, ali šta ću sad...'
Ljudskih žrtava, na svu sreću, nije bilo, ali šteta naneta imanjima je ogromna. I tek će se meriti kad opasnost od novih poplava prođe.. Jer, voda još preti.
Ljudi koji tumaraju suvotom u Jaši, u pokušaju da se približe potopljenim domovima i da sada, kada je prvi šok prošao, izvuku šta još može da se osuši i upotrebi, svakom došljaku sa strane govore da je 'neko kriv'.
Rumunija koja je, prema glasinama, da bi spasla svoju teritoriju, probila branu i bujicu preusmerila na Jašu; država koja na vreme nije upozorila na razmere opasnosti; država što nije poslala više građevinskih mašina; država... uglavnom država.
Ali, ista ta država je poslala jedinice Vojske SCG koje su, po opštem sudu, odigrale najznačajniju ulogu u spasavanju. Više od hiljadu trista stanovnika Jaše Tomića oni su evakuisali u prva tri dana. Decu, nemoćne... 'Jednu trudnicu smo na rukama nosili kroz vodu, nismo dali nimalo da se skvasi', pričaju. 'I staricu sa slomljenim kukom. Imala je sto dvadeset kilograma...'
Mira i Stanislav Guran najduže su od svih verovali da će se voda povući brzo i tek juče oko podneva pripadnici 123. pontonilskog bataljona VSCG čamcem su ih prevezli na suvo.
'Mislili smo: naša kuća nije od naboja, izdržaće, i nismo hteli da idemo... A posle, vidimo, kako se voda penje uz stepenike celu noć...'
Iz kuće pored stadiona izneli su dve male torbe i kesu u kojoj je bio hleb.
Na igralištu - voda do košarkaških tabli.
Neki nisu hteli, posle prvih upozorenja, da beže. A kad se voda pojavila ispod pragova, već je bilo kasno za mnogo šta. Pogotovo za stoku koja je ostala u stajama i oborima.
'Seljani nisu hteli da je odvežu', kaže nam osoba koja je u spasavanju učestvovala od početka.
'Ili su mislili da neće baš njih to zlo, ili su se bojali da im stoku ne ukradu... ili da će država sve morati da im plati... ili sve zajedno, ko bi ga znao. Jednom se domaćinu udavilo 90 krava... Ostale vezane.'
Mnogi su poslednjih godinu-dve podigli kredite za razvoj poljoprivrede, i sada je sve to potonulo. I bukvalno.
Selom između vojnih kamiona promiču ogromni traktori.
'Oni imaju jače mašine od nas', kaže oficir VSCG. 'Ali samo mlate po selu, bez ikakvog reda.'
Juče je zaista u Jaši sve izgledalo prilično neorganizovano. Seljani su prilazili vojnicima i tražili pomoć, svako za svoju kuću, ili štalu...
'Nemamo dovoljno ljudi, moji vojnici nisu spavali dve noći... Smanjivali su nas, smanjivali, a sada kad im Vojska treba, nema nas...', kaže oficir, a onda se okrene vozaču kamiona koji je došao da odveze spasenu stoku i slegne ramenima. Ne zna šta da mu kaže, i upućuje ga u mesnu kancelariju. 'Od jutros uzalud čeka da mu kažu gde da utovari krave...'
Jedna je žena čekala čamac da ode do svoje kuće i psovala sebi u bradu jer joj je svaki minut bio dug, a drugi su iz dvorišta izvlačili pse.
Juče se, prema zvaničnim saopštenjima, bujica povlačila. Meštani, koji nivo vode mere prema svojim prozorima, tvrde drugačije. 'Čas raste, čas se smanji.' Svejedno je duboko.
Neki su ubeđeni da je selo žrtvovano zbog Sečnja, većeg mesta. Da je put vodi mogao da bude otvoren drugačije, probijanjem nasipa na drugim mestima. Ali da nisu hteli da ugroze veće mesto.
Da svako brine samo o sebi, povrđuje nam jedan zvaničnik. 'Godine 2000. voda je skrenuta na Šurjan. Sad oni kažu, nas je plavilo jednom, dosta je. Drugi slično...'
A voda mora negde. Svi se slažu da bi bilo lakše kad bi iz Rumunije stizale pravovremene informacije. Ali, njih nema. Da bi neko ostao suv, drugi, očigledno, mora da bude poplavljen.
Predsednik Boris Tadić, koji je juče posetio Jašu Tomić, obećao je pomoć države. Svi su mu poverovali, iako su neki komentari na račun iste te države bili više nego gnevni. Jer bez vere u pomoć, kad se voda jednom povuče, potpuni očaj savladao bi meštane.
Prema nekim prognozama, biće potrebna dva meseca da se voda povuče. Onda će se obnavljati ono što pretekne. Stotinak kuća je sručeno, ko zna u koliko još neće moći da se živi. O upropaštenim stvarima da se i ne govori - od ugaonih garnitura do uzetih kredita.
Ali, to je neka druga priča. Kako god da bude, posle aprila 2005. godine Jaša Tomić nikad neće biti isti. Momčilo Petrović
