Izvor: RTS, 14.Jun.2013, 22:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Voda, led, prazan budžet i ostale nepogode

Vrh poplavog talasa prolazi pored Bezdana i očekuje se da se u naredna dva dana spusti ka Novom Sadu. To znači, kažu sagovornici Oka, da naredna tri dana svi moraju biti u pripravnosti. Za najbolju zaštitu od svih prirodnih nepogoda neophodno ulaganje u preventivu, kako se ne bismo bavili samo naknadom štete, ističe Predrag Marić.

Tačke kod Bezdana, Apatina i Bačke Palanke ka Novom Sadu najugroženije su poplavama. Očekuje se da se u naredna dva dana spusti ka Novom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Sadu, pa svi moraju da budu u pripravnosti, kaže direktor Srbija voda Goran Puzović.

"Kada se reka povuče u korito moramo preduzimati neke mere da kad se sledeći put ovo budemo spremni, to podrazumeva posmatranje kritičnih mesta, izradu sanacionih elaborata, projekata", objašnjava Puzović. 

Prema njegovim rečima, postoje različita mišljenja o tome da li u nebranjenim mestima treba da se gradi nasip.

"Pretpostavljam da će kolege iz Vojvodina vode vrlo brzo izaći s rešenjem i onda se vraćamo na onaj osnovni problem, a to je novac," objašnjava Puzović.

Direktor Srbija voda kaže da se u srednjoj i zapadnoj Evropi narednih dana ne očekuju padavine i da će zbog toga talas opadati.

"Nemačka i Austrija su zemlje koje jako mnogo polažu na održavanje svojih zaštitnih sistema, tako da ako je u jednoj Nemačkoj došlo do probijanja brane, a u Austriji i Češkoj popustili nasipi, mi smo dobili jednu gotovo jeftinu lekciju. Treba da sagledamo sve što se tamo desilo, da iskoristimo njihova iskustva i okrenemo se onome što mi već znamo da treba da radimo. Sada radimo na projektima gde su definisana sva potencijalno opasna mesta u Srbiji kojih je oko 100", rekao je Puzović.

Od 2006. kad smo imali najveću količinu vode u Srbiji sve reke i vodotokovi su pregledani i tada je i utvrđeno gde su sve slabe tačke. U međuvremenu je urađeno nekoliko zaštitnih nasipa, a direktor Srbija voda navodi primer Smedereva gde je urađen kilometar nasipa.

Da bi se uradilo još oko dva kilometra neophodnih da Smederevo bude potpuno zaštićeno treba rešiti problem imovine, što je u nadležnosti lokalnih samouprava.

Nizvodno od Beograda na Dunavu, na području Smedereva, Kostolca i Negotina na snazi su redovne mere odbrane od poplava. Takve mere već smo imali ovog proleća, objašnjava Puzović. Tada smo vodu pola metra veću od ove koju imamo sada propustili bezbedno.

"Velika pomoć je i što hidroelektrana Đerdap ovog puta radi zajedno sa nama i po nalozima ispušta određenu količinu vode tako da ne očekujem da će taj talas biti van domena redovne odbrane od poplava", ocenjuje Puzović.

Preventiva, a ne samo naknada štete

Da bismo imali najbolju zaštitu od svih prirodnih nepogoda neophodna je promena svesti kako se ne bismo bavili samo naknadom štete, već i ulaganjem u preventivu, kaže Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije.

"Svaki put pričamo o nedostatku novca i ulaganju u preventivu kad se ovako nešto desi i to traje tri dana i nakon toga priča o tome prestaje. O nekoj ozbiljnijoj nabavci novih vatrogasnih vozila, novih terenskih vozila, novih brana nema ni govora tako da ćemo u narednom periodu raditi kao i prethodnih godina a to je na mišiće, puno volje i puno hrabrosti posebno kod vatrogasaca", rekao je Marić.

To ilustruje i podatak da trenutno 1.606 aktivih protivgradnih stanica raspolaže sa 3,6 protivgradnih raketa u proseku. Ovog proleća samo na istoku Srbije 31 dan bio s dejstvima na gradonosne oblake što je iznad proske. Od 3.800 ugovorenih raketa isporučeno je 3.030 dok nove količinu od ponedeljka.

Aleksandar Janković, sekretar za poljoprivredu u Beogradu, kaže da se pre dve nedelje u opštini Mladenovac videlo šta grad sve može da uradi.

"Ljudi su ostali bez ploda, tako da oni ove godine neće imati šta da ponude. Grad je svestan ovakvih situacija tako da ćemo tokom sledeće godine imati u našem budžetu i jedan segment za nabavku raketa kako nam se ovako nešto ne bi ponovo desilo", kaže Janković.

Za protivgradne mreže, ocenjuje Janković poljoprivrednici se ne odlučuju uglavnom zato što nisu dovoljno informisani.

"Mi ove godine imamo otvoren konkurs za podsticajna sredstva u visini od 49 miliona za protivgradnu zaštitu, odnono mreže. Grad dakle subvencioniše 80 odsto tih protivgradnih mreža koje poljoprivrednici samo treba da postave i dostave dokaz o uplati i mi ćemo im novac vratiti", objašnjava Janković.

Đorđe Kardum, koji je nadležan za protivgradnu zaštitu u Sektoru za vanredne situacije, kaže da je računica jednostavna. Srbija ima oko četiri miliona obradivog zemljišta, a oko 1.600 protivgradnih stanica. Prema njegovim rečima, u proseku je potrebno oko deset hiljda protivgradnh raketa.

Tako da ca sedam miliona evra rakete više ne bi bile problem, kaže Kardum i dodaje da se novac uložen u protivgradnu zaštitu vraća 14 puta kroz očuvan plod.

"Ne postoji 100 odsto efikasan sistem da će se nešto sprečiti, efikasnost protivgradnih raketa je oko 70 odsto, za neke osetljive kulture poput voća potrebne su protivgradne mreže dok je osiguranje pasivna zaštita, jer ono nadoknađuje štetu ali ne vraća plod, pa bi trebalo ubuduće integrisati sve tri opcije zaštite", kaže Kardum.

Kolika šteta može da bude posle grada zavisi od jačine nepogoda, jer ukoliko grad na primer polomi i grane onda nema roda dve ili tri godine. Tada su poljoprivednici u situaciji da moraju ceo voćnjak da podignu i da narednih pet godina nemaju proizvod.

Nastavak na RTS...