Izvor: RTS, 10.Jul.2011, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Voćari nezadovoljni cenom maline
Otkupna cena maline gotovo dvostruko je niža od prošlogodišnje. Procenjuje se da će rod biti nešto veći od prošlogodišnjeg, a zbog zasićenosti evropskog tržišta u hladnjačama je ostalo 10.000 tona prošlogodišnjeg roda.
U hladnjačama kažu da kilogram maline ne mogu da plate više od 80 dinara, jer još nisu prodali ni prošlogodišnji rod. Poljoprivrednici se, ipak, nadaju da će cena kasnije biti veća pa će voće dati na čuvanje.
Ministarstvo poljoprivrede >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i trgovine, po prvi put, finansiraće čuvanje maline u određenim hladnjačama. U sledećih šest meseci, ministarstvo će pomoći plaćanjem polovine troškova skladištenja maline što je mesečno 1.200 dinara po toni prvoklasne maline.
Dragan Pavlović iz Milićeva kod Arilja keže da jedino što je preostalo proizvođačima u ovom momentu je da daju robu u javno skladište i da se nadaju da će je prodati u neko bolje vreme po većoj ceni.
U udruženju "Vilamet" iz Arilja kažu da će pokušati da preskoče trgovinsko-izvoznički lobi tako što će naći direktne kupce.
"Pokušaćemo da malinu prodamo direktno krajnjem kupcu i tako preskočimo lobije", kaže Dragiša Terzić, iz udruženja "Vilamet".
Ima i onih voćara koji će zbog lošeg prošlogodišnjeg iskustva radije prodati malinu i po ovoj ceni, nego da je daju na čuvanje.
"Neki su predali pšenicu u neke mlinove da čekaju i izgubili su tu pšenicu. Ja sumnjam", kaže Momčilo Pavlović iz sela Rošci kod Čačka.
U Kompenzacionom fondu tvrde da su voćari sigurni kada predaju malinu, jer dobijaju robni zapis sa svim podacima. Sa njim mogu da trguju, a može da im posluži i kao zalog za kredit kod banke.
Goran Ćato iz Kompenzacionog fonda Srbije kaže da je još jedan motiv zbog kog proizvođač treba da ostavi robu u javnom skladištu upravo ta sigurnost koja ranije nije postojala.
Malina će se čuvati u četiri hladnjače: "Vino Župa Aleksandrovac", "Pecka Požega", "Libertas Šabac" i "Hladnjača Zemljoradničke zadruge" u Arilju.
"Do sada nismo imali interesovanja za takav vid čuvanja maline. U toku je berba, videćemo kako će se stvari odvijati", kaže Slobodan Zunić iz hladnjače Libertas.
Evropsko i rusko tržište godišnje potroši oko 100.000 tona maline. Ove godine se, zbog dobrog roda u Srbiji i Poljskoj, očekuje za trećinu veća ponuda. U hladnjačama ocenjuju da bi, na jesen, to moglo da utiče na cenu zamrznute maline, koja bi tada, verovatno bila niža od prošlogodišnjih 150 dinara za kilogram.
