Izvor: RTS, 07.Mar.2010, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Voćari na dobitku
Dok ratari u Srbiji gube u proizvodnji pšenice, voćarima, vinogradarima i povrtarima ne izmiče solidan dohodak. Pomoć države usmerena je ka profitabilnijim granama što je primoralo zemljoradnike da se okrenu poslu koji obezbeđuje zaradu.
Poljoprivredna proizvodnja može doneti dobru zaradu ukoliko se načini pravi izbor. I dok ratari gube u proizvodnji pšenice i drugih useva, voćarima, vinogradarima i povrtarima ne izmiče solidan dohodak.
Veća pomoć države >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << usmerena je ka profitabilnijim granama agrara. To je primoralo i zemljoradnike da se okreću poslu koji će im obezbediti bar minimalnu zaradu.
Domaćinstvo Žarka Markovića u smederevskom selu Badljevici do pre 20 godina gajilo je krave, proizvodilo je mleko, pšenicu i kukuruz.
A onda su stavili na papir koliko zarađuju od tog svaštarenja i odlučili da se specijalizuju - okrenuli su se proizvodnji voća. Sada imaju pod jabukom, breskvom i šljivom 11 hektara.
Prošla godina je bila rodna, ali postoji problem cene, kaže Marković i navodi da su prvu klasu jabuka davali po 15 dinara za kilogram.
"Sreća da smo ranijih godina napravili dve hladnjače tako da se mogu nadati boljoj ceni jabuka. Da nije bilo nakupaca i Rusa ne bi znao šta bi radio sa ovolikim rodom", rekao je Marković.
Prošle godine Markovići su u voćnjak po hektaru uložili 3.750 evra. Iako se žale na nisku otkupnu cenu, zahvaljujući velikom rodu - pet vagona po hektaru, trud im se ipak isplatio, pa su na jedan uloženi evro dobili dva.
Isplativije gajenje voća i povrća
Istovremeno, ratari su jesenas utrošili za setvu pšenice po hektaru oko 450 evra. S obzirom na otkupnu cenu pšenice i manji prinos, mogu da budu srećni ako posle žetve vrate uloženi novac.
Mata Majetić iz Surčina je rekao da je na 20 jutara zemlje posejao pšenicu i dodao je da ne zna da li će mu se to isplatiti. Prema njegovim rečima, cena pšenice je prošle godine bila devet dinara.
Mali proizvođači pšenice, a takvih je najviše, ne mogu da se takmiče sa onima koji je proizvode na 50, 100 hektara i uz to ostvaruju prinose od preko šest tona po hektaru, što je blizu evropskog proseka.
"Za razliku od proizvođača pšenice, voćari mnogo više rade. Oni koriste ne samo radnu snagu iz svog domaćinstva već i spoljnu radnu snagu, što je najvažnije jer se zapošljavaju oni koji su bez posla ", rekao je Drago Cvijanović iz Instituta za ekonomiku poljoprivredu.
Država već pomaže i voćarima i ratarima. Međutim, računica pokazuje da se vlasnicima manjih imanja za sada više isplati gajenje voća i povrća, nego žitarica. Ipak, među njima još uvek je više onih koji i dalje seju pšenicu i kukuruz.
