Izvor: Southeast European Times, 23.Maj.2013, 18:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlasti prate ponašanje islamskih ekstremista

Vlada BiH suočava se sa problematičnim scenarijem u selu Gornja Maoča, koje funkcioniše izvan državnih zakona i institucija.

23/05/2013

Mladen Dragojlović za Southeast European Times iz Banja Luke -- 23.5.2013.

Bezbednosna zvaničnica u Bosni i Hercegovini (BiH) ponovo ukazuje na, kako smatra, opasnost u selu Gornja Maoča, radikalnoj islamskoj enklavi za koju kaže da ne ide u korak sa ostatkom zemlje.

Stanovnici Gornje Maoče promovišu >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << način života koji je izvan pravnog okvira BiH, rekla je za SETimespredsednica odbora parlamenta BiH za bezbednost Dušanka Majkić.

Ona dodaje da deca u tom selu ne pohađaju školu u okviru obrazovnog programa BiH, sahrane se ne održavaju u skladu sa zakonom i građani ne glasaju na izborima.

„Još jedan problem je činjenica da vođe te radikalne islamske zajednice u ovom selu posećuju druga mesta i organizuju okupljanja kako bi promovisali prednosti salafijskog načina života“, rekla je Majkićeva. „Na taj način privlače još sledbenika i članova pokreta koji prestanu da poštuju zakone BiH. Taj problem biće rešen kada prilagodimo zakon i red kako bi bezbednosne agencije svako manifestovanje radikalnog islama mogle da posmatraju kao krivično delo.“

Selo je dobro poznato lokalnim vlastima. Ta enklava našla im se na meti prilikom prepada koji je 2010. godine izvršilo 600 policajaca u potrazi za islamskim ekstremistima, koji su, kako su vlasti tvrdile, destabilizovali zemlju.

Radikalni islam pojavio se na Balkanu početkom devedesetih, kada su počeli da besne sukobi u bivšoj Jugoslaviji. Mudžahedini i verski lideri sa Bliskog istoka doputovali su u BiH da se bore na muslimanskoj strani, a mnogi su ostali jer su dobili državljanstvo.

Amir Zukić, generalni sekretar Stranke demokratske akcije, smatra da neki preuveličavaju problem koji predstavlja radikalna islamska zajednica.

„Sloboda vere zagarantovana je ustavom i svako može da praktikuje verske običaje [tako da] ne ugrožava druge građane. Mislim da članovi ove zajednice ne ugrožavaju bilo koga, ali moraju da poštuju zakone. Policija je imala nekoliko akcija u ovom selu i rezultat je da nisu pronašli ništa ilegalno“, rekao je Zukić za SETimes.

On je dodao da je osnovno obrazovanje obavezno prema zakonu, ali državne institucije moraju da pronađu način da precizno ustanove da li deca u Gornjoj Maoči idu u odgovarajuće škole i da li postoje poligamni brakovi, kako tvrdi više organizacija za prava žena.

„Kada odgovorne institucije ustanove da se zakon ne poštuje, odgovorni moraju da budu novčano kažnjeni. Do tada moramo da poštujemo to da neki ljudi praktikuju svoju veru na drugačiji način u odnosu na onaj koji je uobičajen u ovoj zemlji“, rekao je Zukić.

Majkićeva o Gornjoj Maoči govori kao o „državi unutar države“.

„BiH ima sedam bezbednosnih agencija koje bi trebalo da se bave kontrolom sprovođenja zakona na celokupnoj teritoriji BiH, a one ne mogu da čine to u ovom slučaju. Ne znamo šta se događa u Gornjoj Maoči, koja je isključena iz političkog sistema zemlje“, rekla je Majkićeva za SETimes.

Policajci iz Tuzlanskog kantona svakodnevno su prisutni u Gornjoj Maoči, ali podaci o mogućim ilegalnim aktivnostima nisu javno poznati. Zvaničnici Ministarstva bezbednosti BiH odbili su da komentarišu to selo ili slična mesta, jer ne pričaju o aktivnostima ili operativnim podacima koji su prikupljeni na terenu.

„Bilo bi dobro da je Gornja Maoča jedino takvo mesto u BiH, ali nažalost nije“, rekao je za SETimesprofesor prava na Policijskoj akademiji u Banja Luci Predrag Ceranić.

Ceranić, koji istražuje bezbednosna pitanja vezana za radikalni islam, kaže da ne postoji dovoljna politička volja za rešavanje problema. On je dodao da članovi Predsedništva BiH nisu dovoljno obraćali pažnju na to pitanje.

„Pre nekoliko godina u parlamentu BiH je došlo do pokušaja da se zabrani salafijski pokret. Srpski predstavnici u parlamentu podneli su zakon o tom pitanju, ali je bio nespretno napisan i neprimenljiv“, rekao je Ceranić.

Ceranić kaže da bi zabrana bilo kog vida diskriminacije u BiH bila efektivnija strategija. Po radikalnoj islamskoj doktrini ženama su posebno uskraćena prava, kaže Ceranić. Žena mora da pokrije celo telo, uključujući lice i nije joj dozvoljeno da se pojavljuje u javnosti.

„Apsurdno je što su u nekim terorističkim činovima u BiH, kao što su napadi na policijsku stanicu u Bugojnu i američku ambasadu u Sarajevu, članovi ovog pokreta ranili ili ubili Bošnjake, koji pripadaju istoj veri kao salafije“, rekao je Ceranić. „Ovo je nešto što država mora da prepozna kao pretnju javnoj bezbednosti i reši to u vrlo kratkom roku, pre nego što prošire svoju filozofiju u zemlji.“

Koje korake bosanske vlasti treba da preduzmu da bi nadzirale radikalne islamske zajednice? Podelite svoje mišljenje u prostoru za komentare.

Nastavak na Southeast European Times...