Izvor: Press, 13.Avg.2010, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast zaboravila decu Goraždevca
Niko od funkcionera nije otišao na sedmogodišnji pomen, Bogdan Bukumirić koji je preživeo napad razočaran i Beogradom i međunarodnom zajednicom
Niko od predstavnika države Srbije nije prisustvovao jučerašnjem obeležavanju sedme godišnjice ubistva dvoje i ranjavanja četvoro srpske dece u Goraždevcu kod Peći. Na pomen su došli jedino predstavnici SPC-a, rodbina nastradalih i meštani.Preživeli, ali i porodice nastradalih, duboko su razočarane >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << „u državu i međunarodnu zajednicu" što počinioci ovog gnusnog zločina još nisu otkriveni. Najavljuju i da će pravdu potražiti u Strazburu.
Pretukli me teško ranjenog
Tog strašnog 13. avgusta 2003. godine hicima iz automatskog oružja ubijeni su dok su se kupali na reci Bistrici Ivan Jovović (19) i Pantelija Dakić (12), dok su teško ranjeni Đorđe Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13).
Parastos nastradalima u crkvi Presvete Bogorodice u Goraždevcu služio je juče episkop lipljanski Teodosije, koji je u besedi istakao da nam je svima još teže jer počinioci gnusnog zločina do danas nisu privedeni pravdi. Oko 100 članova porodica i prijatelja potom je obišlo groblje na kojem su sahranjeni Jovović i Dakić.
Bogdan Bukumirić je imao 14 godina kada se dogodio ovaj napad. Zadobio je sedam prostrelnih rana, a jedan metak mu je okrznuo članak leve noge, što mu i danas, posle dugotrajnog lečenja, prouzrokuje teškoće u funkcionisanju leve ruke i noge. Izvađena mu je i slezina, a imao je čak četiri operacije glave. Bukumirić za Press opisuje te strašne dane.
- Bio sam šest dana u komi. Prva pomoć mi je ukazana u ambulanti u Goraždevcu, odakle su me odvezli u bolnicu u Peći. Kada smo stigli Albanci su nasrnuli na nas i pretukli nas. Posle toga je stigla patrola Kfora, i tek tada sam pao u komu. Prebacili su me u bolnicu. Pored mene je ležao pokojni Panta Dakić. Njegov tata je i mene i njega držao za ruku. Pošto su i u bolnici počeli da nas vređaju, on nije dozvolio da nam pruže pomoć, jer se plašio za naše živote - priča Bukumirić.
Na insistiranje lekara iz Kosovske Mitrovice, Kfor ga prebacuje u južni deo grada. Tu su mu francuski lekari izvadili slezinu, a posle prebacivanja helikopterom u Rašku, kasnije je prebačen na VMA.
- Procena lekara je bila da imam samo četiri odsto šanse da preživim. Imao sam samo 1.400 grama krvi, preležao sam meningitis. Pola godine sam ležao na VMA. Na kraju su morali da mi skinu oštećeni deo lobanje kroz koji je prošao metak i stave parče plastike šest puta osam centimetara - priča Bukumirić, koji sa porodicom sada živi u Beogradu.
Ubice nisu pronađene
On kaže da je danas ljut i na Beograd i na međunarodnu zajednicu.
- I pored nagrade od milion evra, koju je raspisao Unmik, još nisu pronađene ubice koje su na nas ispalile čak 90 metaka. A taj isti Unmik je obećavao da će „prevrnuti svaki komad zemlje kako bi našao ubice dece". I zbog toga planiram da podnesem tužbu Sudu u Strazburu. Razočaran sam i u Beograd, jer nas se sete samo na godišnjicu. Ja znam da oni ne mogu puno da učine, ali bar mogu da ih stalno podsećaju na to da ubice još nisu pronađene - priča Bogdan Bukumirić.
Razočaran je i otac nastradalog 12-godišnjeg Pantelije Dakića. Milisav teško živi s činjenicom da su ubice njegovog sina još na slobodi.
- Razočaran sam u sve. U državu, u narod, u međunarodnu zajednicu koja ih nije zaštitila. Videću da pravdu potražim u inostranstvu - procedio je kratko Milisav.
.jpg)
