Izvor: Blic, 10.Maj.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast štiti ubice Slavka Ćuruvije
Jovo Ćuruvija
Tajne službe nisu reformisane, one i dalje znaju sve o svakome. One zastrašuju, spletkare, prisluškuju, prate, snimaju... Imaju pipke svuda: u strankama, redakcijama, podzemlju, privredi...
Godinama nema odgovora ko je ubio Slavka Ćuruviju. Moramo se suočiti sa činjenicom da smo svi nebezbedni dok se svi zločinci koji su u tom ubistvu učestvovali ne izvedu na sud.
Ozbiljnost vlasti da se te službe rasture i naprave nove, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najbolje pokazuje arogantno i bezobzirno ćutanje o ubistvu Slavka Ćuruvije. Ne samo da nisu rešena ubistva Slavka, Dade Vujasinović i Milana Pantića, nego imamo nove napade na novinare. O svakodnevnim pretnjama „proći ćeš kao Ćuruvija", da i ne govorim. Da li te službe uopšte neko kontroliše, dok one kontrolišu sve.
Bojim se da ni kod koga u vlasti ne postoji politička volja za konačnim raskrinkavanjem i potpunom transformacijom tih službi i njihovih „odeljenja za prljave poslove". Da takve volje nema, vidi se posle svakih izbora gde se vodi žestoki „rat ko će da preuzme vladanje tajnim službama.
U tim službama su i dalje ljudi koji su učestvovali u organizovanju, pa čak i rukovodili tajnim praćenjem i saopštavali ubicama Slavkovo kretanje. Oni su ga ubili, a i dalje su na slobodi.
Slobodan Radovanović, javni tužilac Republike Srbije, javno je obelodanio da je Služba državne bezbednosti organizovala ubistvo i ništa se nije desilo. Kao da nije ništa ni rekao. Javnost zna da je postojalo „odeljenje za prljave poslove", i ništa se nije dogodilo. Tu se stalo. Nikakvih imena, nikakvih postupaka. Vlast ćuti. Premijer koji je nadležan za rad policije ni reč, ministarka pravosuđa ni reč, a o Dačiću, da i ne govorim. Zna li Dačić da mu je dužnost da pohapsi sve te koji su u takvom odeljenju.
Ministar policije se igra. Imam utisak da je njemu jako veselo i zanimljivo kao ministru resora koji je najbitniji u raščišćavanju prošlosti i otkrivanju ubistava koji su se dogodili u vreme kad je on bio glasnogovornik Slobodana Miloševića. Tajne službe su tek sada zaštićene od kada je ministar policije Ivica Dačić.
Javni tužilac, ministarka pravde i premijer moraju konačno da pokažu ozbiljnost u učine sve da se pokrene istraga. Njihova bezobzirnost, bahatost i ignorisanje činjenice da se zločinci nalaze na slobodi izaziva ogorčenje kod svakog normalnog čoveka.
„Postoje svi elementi za pokretanje krivičnog postupka jer se zna da je služba Državne bezbednosti organizovala ubistvo", reči su mog advokata dr Rajka Danilovića i ja u to verujem.
Ako nisu u stanju da obavljaju poslove za koje su dobro plaćeni, nek daju ostavke, nek budu smenjeni, neka nestanu sa političke scene i iz javnog života Srbije. U protivnom su i oni, kao i njihovi prethodnici, odgovorni za zataškavanje i nečinjenje, kad je reč o ovom teškom zločinu.
Dačić je 26. januara 2009. izjavio da se sva dokumentacija o ubistvu novinara nalazi u tužilaštvu. Da li je baš tako? Ja sam ubeđen da nije. To je samo deo dokumentacije. Pretpostavljam da se mnogo toga nalazi u arhivama vojnih i civilnih tajnih službi. Slavko je ubijen u vreme vanrednog stanja. Nisam siguran da vojne tajne službe ne znaju i nemaju podatke o njegovom ubistvu. Lično sam predao bivšem ministru policije Mihajloviću u prostorijama „Lutre" koverat u kome je bilo ime, prezime, adresa čoveka za kojeg sam dobio informaciju da je učestvovao u ubistvu i da je bio pripadnik KOS-a. Odgovor do danas nisam dobio.
Očekujem od nadležnih institucija da javno obelodane imena i prezimena ljudi koji su bili pripadnici „odeljenja za prljave poslove", da objave koje su oni to poslove radili za državu, ko je njima komandovao, ko ih je plaćao. Država mora da obelodani svaki detalj vezan za njihov rad. Ćutanje ili ignorisanje takvih saznanja nikom ne donosi dobro. Kako se to završava, svedoci smo već dvadeset godina.
