Izvor: Šumadija Press, 14.Dec.2015, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast prodavala zemlju, građani plaćaju štetu
Finansijski epilog nezakonite prodaje gradskog zemljišta su novčane kazne i penali koji, ne samo da usporavaju razvoj i smanjuju efikasnost lokalne administacije u pružanju usluga građanima, već mogu i da blokiraju račun Grada. Pravosudni epilog se još čeka.
Oko gradskog zemljišta „vrte“ se veliki iznosi i, moguće, koruptivne radnje koje bi tek trebalo da budu istražene. Sadašnja gradska vlast optužuje prethodnu da je prodavala „imovinu koja je imala neku pravnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << anomaliju“, pa zbog toga novi vlasnici nisu mogli da je prevedu na sebe. Usledile su tužbe, a za njima i izvršne presude koje danas značajno opterećuju gradski budžet. Naime, novčane kazne po rešenju suda zajedno sa sudskim troškovima i kamatom danas iznose oko 2,6 milijarde dinara. To je čak trećina ukupnog duga Grada Kragujevca.
– Vlasnici nas tuže, jer nisu mogli da prevedu tu imovinu na sebe, jer se ona nije ni vodila na Grad. Ti koji su kupili, kako su kupili, ne pitajte me, ali su kupili, znači, potpisan je ugovor i oni nas sad tuže da smo mi prodali zemlju koja nije naša. A, onda, zbog toga što to nisu mogli da prevedu na sebe, oni su pretrpeli izvesnu štetu, pa nas tuže i za štetu. To je milijardu i po novih obaveza na sve – rekao je za Šumadijapress Igor Mitrović, član Gradskog veća za finansije i imovinu.
Mitrović dovodi u pitanje čitav postupak prodaje, a njegovu sumnju najviše izaziva činjenica da su učesnici licitacije morali da uplate 100 odsto vrednosti neke zemlje da bi u njoj učestvovali.
– Tu se postavlja pitanje šta je tu logika. Je l’ tu možda postojao neki dogovor, pa je onda licitacija samo za probrane, ili šta? Gde normalno imate depozit od 100 odsto!? Mi sada to menjamo, i menjamo još neku pravnu regulativu kako bismo napravili jednu normalnu, zdravu atmosferu. Dosta stvari je nerešeno. Imate celine u kojima neke parcele nisu prenete na Grad i takva je zemlja prodavana, da bi se to naknadno rešilo, pa nas i za to tuže. Tako da želimo da izbegnemo te situacije koje su bile u prošlosti, da se „obračunamo“ sa poveriocima koji imaju pravo da nas tuže, da im nadoknadimo tu vrednost i, s druge strane, da vidimo šta ćemo za budućnost, koje je to zemljište popularno za prodaju, da stičemo nove prihode – kaže Mitrović.
Podsetimo, letos je gradski javni pravobranilac podneo krivičnu prijavu Specijalnom tužilaštvu u Beogradu protiv bivšeg gradonačelnika Veroljuba Stevanovića zbog sumnje da je u periodu od 2006. do 2009. godine izvršio višemilionske pronevere ili malverzacije u otuđenju gradskog građevinskog zemljišta.
Stevanović odbacuje ove optužbe, navodeći da se u pomenutoj prijavi radi o placu prodatom „Merkuru“, odnosno „Validusu“, za koji je Grad morao da vrati novac, jer je investitor odustao od gradnje dok su rešavani imovinski sporovi.
– Nakon izvršne odluke suda, uz prisustvo pravobranioca, Grad je sklopio veoma povoljan sporazum o vraćanju novca – tvrdi Stevanović i dodaje da je aktuelna vlast učestvovala u plaćanju šest od ukupno 10 rata tog duga.
Lančana dužnička reakcija
Prodaja zemljišta u javnom vlasništvu poverena je Preduzeću za izgradnju grada, kojem je još od sredine avgusta 2013. godine neprekidno blokiran račun zbog duga koji je prelazio milijardu dinara, a danas iznosi 471 milion dinara. Taj dug može da ugrozi i normalno funkcionisanje gradske administracije.
– Bilansi Preduzeća ulaze u bilanse Grada i to su te obaveze s kojima se mi sad upravo borimo, zato što je pravni sistem iznedrio institut izvršitelja zahvaljujući kojem naplata može da se vrši od dužnikovog dužnika, bez obzira što je Preduzeće za izgradnju grada u blokadi. Znači, nas sud tretira kao dužnika Preduzeća za izgradnju i to ne samo zato što smo mi osnivač, nego je osnova zapravo Odluka o budžetu, odnosno zahtev za prenos novca Preduzeća za izgradnju. Sud se, onda, hvata za taj dokument i napada potraživanja Preduzeća za izgradnju prema Gradu i to je već izuzetno opasno – kaže Mitrović za Šumadijapress.
Član gradskog veća za finansije i imovinu dodaje da su poverioci Preduzeća mahom privatne firme koje su izvodile građevinske radove, a sa kojima Grad sada pregovara o reprogramu duga. Na naše pitanje iz kog vremena datiraju ta potraživanja, Mitrović kaže:
– To su predizborne kampanje, razna asfaltiranja, iz 2008. i 2012. godine. To su neplaćene kampanje iz 2008. i 2012. godine i mi smo sad prinuđeni da ulazimo u dugoročne kredite, kako bismo “investirali u prošlost”.
Dug Preduzeća za izgradnju grada ne ugrožava samo poverioce iz privatnog sektora i gradski budžet, već i ostala preduzeća iz javnog sektora. Kragujevačka Direkcija za urbanizam već izvesno vreme ima problem da zaposlenima obezbedi plate. Ovom javnom preduzeću Grad duguje 13 miliona dinara, a Preduzeće za izgradnju čak 50 miliona, pa je direktor Aleksandar Rudnik Milanović bio prinuđen da tuži Preduzeće za izgradnju grada.
Blokada računa, normalno, onemogućila je i rad samog Preduzeća, pa je njegove poslove privremeno preuzela Gradska upava za investicije. Takvo stanje je, međutim, neodrživo i Preduzeće mora ponovo da se „stavi na svoje noge“. Likvidacija je izvan razmatranja, a o Programu o izmenama Programa poslovanja Preduzeća za izgradnju grada za 2015. godinu raspravljali su i odbornici kragujevačke Skupštine. U nacrtu ovog dokumenta, vidi se da su u tekućoj budžetskoj godini, nakon rebalansa, umanjeni i prihodi i rashodi ovog preduzeća, koje inače broji 37 zaposlenih.
Tabela: Planirani i realizovani prihodi i rashodi u 2014. godini (u milionima dinara)
prihodi
iz budžeta
rashodi
za zaposlene
506,5
503,9
12,3
21,4
10,3
58,9
187,9
184,1
6,3
6,4
3,5
54,8
Izvor: Grad Kragujevac
Rešenje za Preduzeće za izgradnju grada koje je izvesno je novi dugoročni kredit kojim će biti namirene obaveze Preduzeća. Novi krediti podići će postojeće troškove otplate ranije uzetih kredita za čak 1,3 miliona evra, koje će platiti poreski obveznici. Otplata će, u pogledu godišnjih izdataka, biti ravnomernija, ali će zato njen rok biti pomeren na 2021. godinu.
Koja je cena dugogodišnje neodgovornosti gradske vlasti
U javnosti već mogu da se čuju i negodovanja zbog kreditnog aranžmana u ukupnom iznosu od 10 miliona evra s Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD). Novac iz ovog kredita, Grad Kragujevac će upotrebiti za obnavljanje voznog parka gradske „Čistoće“, ali i za asfaltiranje saobraćajnica. Kritika se upravo odnosi na novo zaduživanje za izgradnju novih puteva, a da pritom nije plaćena izgradnja starih. Umesto toga, kritičari smatraju da je logično da Grad prvo izmiri dugove za izvedene poslove i tako smanji zaduženost Preduzeća za izgradnju grada, što bi omogućilo javnim preduzećima da „uzmu vazduh“. U protivnom, čitav gradski javni sektor će se već sledeće godine naći u blokadi.
Teško je izmeriti dalekosežnost posledica višegodišnjeg nesavesnog upravljanja javnim resursima, pa i prodajom zemljišta u javnom vlasništvu. U uređenim zemljama, pravosudni organi bi detaljno ispitali da li je postojala svesna namera da se zemljište nezakonito proda i tako gradski budžet optereti tolikim dugovima, koje će poreski obveznici otplaćivati godinama, umesto da taj novac bude uložen u razvoj lokalne zajednice. Čak i da je reč o nepoznavanju pravnih procedura, neznanje ne bi smelo da organizatore ovakve prodaje oslobodi odgovornosti, jer u pitanju su milijarde dinara koje Kragujevčani bespotrebno plaćaju.
Uvođenje reda u upravljanje javnim resursima, uključujući i prodaju gradskog zemljišta, moglo bi Srbiji da bude „nametnuto spolja“, što bi za nas u stvari bila srećna okolnost. Naime, jedno od prvih poglavlja u procesu priključivanja Evropskoj uniji biće ono koje se bavi finansijskom kontrolom čitavog javnog sektora. Na kraju tog procesa trebalo bi da bude razvijena operativno i finansijski nezavisna organizacija eksterne revizije radi procene kvaliteta novouspostavljenih sistema javne unutrašnje finansijske kontrole. Na ovaj način trebalo bi da se spreče zloupotrebe u javnom sektoru, ali i u trošenju sredstava iz fondova Evropske unije.
Objavljivanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”. Projekat je fokusiran na analizu spremnosti i sposobnosti lokalne samouprave da aktivno učestvuje u procesu usklađivanja propisa sa standardima EU.
Prema procenama Stalne konferencije opština i gradova (SKGO), od 35 poglavlja u pregovorima o članstvu, 21 poglavlje, kao i dve trećine propisa, spadaće u nadležnosti lokalnih samouprava.
