Izvor: Press, 19.Jun.2010, 23:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlast je tu gde stanuje Tadić

Predsednik sve više preuzima poslove premijera i ministara, pa se postavlja pitanje da li je u Srbiji, bez ustavne promene, uveden predsednički sistem
Realna politička moć pripada predsedniku, koji svoju snagu crpi iz kontrole parlamentarne većine i iz toga što je Vlada pravljena tako da ne zaklanja sunce, smatraju sagovornici Pressa, prema kojima Srbija već uveliko klizi ka predsedničkom sistemu.
U prilog tome ide i to što nemačka >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << kompanija VAC kad ima problem piše pismo predsedniku, ali i to što se predsednik Srbije od početka godine izjašnjavao o parlamentarnim izborima, razvoju nauke, reformi pravosuđa, pristojnosti u javnoj komunikaciji, regionalizaciji, poplavama, izvozu poljoprivrede, društvenoj odgovornosti medija i velikih kompanija, ceni bakra, ulaganju u rudarstvo, prodaji „Telekoma", o tome kako da se tajkuni oduže društvu...
Jedino Antiću ne sastavlja tim
Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da iako formalno predsednik republike kao ustavna kategorija nije institucija koja se direktno bavi izvršnom vlasti, „svima je jasno da počev od formiranja Vlada do ključnih poteza Vlade stoji predsednik republike".
- Boris Tadić je u ovom trenutku toliko jak da vlast stanuje tamo gde sedi Tadić. U nekom smislu način vladavine Tadića apsolutno liči na način vladavine Miloševića. Imamo apsurd da se o svemu bitnom u Srbiji, što je u domenu Vlade, pa i Skupštine Srbije, pita predsednik. I u tom smislu nalazimo se u jednom radikalnom predsedničkom sistemu. Jedino je pitanje je da li može selektoru Antiću da sastavlja tim - kaže Milivojević.
On ističe da u nekim zemljama lideri imaju apsolutnu podršku među građanima i da na osnovu toga preuzimaju upravljanje državom.
- Ali Tadić to nije dobio. Oba puta kada je biran za predsednika, pobedio je u zaustavnom vremenu. Ne postoji ni ta vrsta legitimiteta koja bi mu dala za pravo da vodi celu državu - zaključuje on.
Preuzima i tuđe greške
Zoran Stoiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka, skreće pažnju na to da je naš sistem, formalno gledano, „polupredsednički", odnosno da imamo dvoglavu izvršnu vlast: s jedne strane su premijer i Vlada, a s druge predsednik.
- Ingerencije predsednika mogu da budu različite u zavisnosti od toga da li je reč o kohabitaciji ili je predsednik ključni čovek stožerne stranke na vlasti. Mi smo videli kohabitaciju 2004. sa vladom Vojislava Koštunice, a od 2008. kombinaciju koja je povoljnija po autoritet predsednika. Srbija je od 2000. godine uvek imala jakog premijera, tipa Đinđića i Koštunice, a Cvetković je prvi premijer koji nema politički kredibilitet - kaže Stojiljković.
On kaže da je zbog toga Tadić postao ključna politička ličnost kojoj se obraćaju i zbog pitanja koja, strogo rečeno, treba da budu u ingerenciji Vlade. U tome nema ničeg protivzakonitog, jer Tadić ima pravo na pokretanje inicijative i davanje predloga, ali da to što radi jeste „na ivici noža".
- On interveniše oko korupcije, oko bogatih ljudi, preuzima socijalni dijalog na sebe, uskoro će početi da interveniše i zbog pčela i voska, do krajnjih granica nateže pravo inicijative. On je ušao u ogromnu zonu rizika. Za sve što ne funkcioniše niko neće kriviti namerno delegitimiran parlament ili nedovoljno harmonizovanu Vladu, nego će za sve biti kriv Tadić. To je igra koju je on zaigrao - uspeh pripada njemu, ali i sva nezadovoljstva, a ona su sve brojnija i prosto je pitanje koliko je to za Tadića pametno.

Urednik „Nove srpske političke misli" Đorđe Vukadinović kaže da oglašavanje predsednika o raznim, malim i velikim problemima pitanje političke taktike.
- To je pitanje za njegove savetnike i ja im se ne bih mešao u posao. To javno obraćanje ima svoje dobre i loše strane: on svojim autoritetom može da interveniše u prilog nekih rešenja, a sa druge strane, postoji opasnost trošenja od čestog pojavljivanja. To što se predsednik bira direktno, a ovlašćenja su mala jeste ustavno-pravna anomalija. Ne možete očekivati da neko ko je izabran neposredno samo daje odlikovanja, potpisuje ukaze i prima strane ambasadore. Ali kako će on delovati, pre svega, zavisi od odnosa političkih snaga. Tadić deluje mnogo krupnije zato što je on neko ko kontroliše parlamentarnu većinu. Do pre dve godine, dok parlamentarna većina nije stajala iza njega, njegov delokrug rada, ovlašćenja i uticaj bili su sličniji nemačkom predsedniku, čija su ovlašćenja protokolarna. Kada je predsednik podržan na neposrednim izborima i skupštinskom većinom, onda imamo utisak koji imamo - kaže Vukadinović i dodaje da ipak nije slučajno to što je „Vlada pravljena tako da ne zaklanja sunce" i da je realna politička moć pretegla sa Vladine na predsedničku stranu.

Nastavak na Press...