Izvor: B92, 20.Mar.2013, 21:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast ignoriše rad nezavisnih tela
Beograd -- Izveštaji sa zaključcima i preporukama nezavisnih institucija i regulatornih tela, koje Skupština usvaja, već godinama ostaju bez ikakog efekta i primene.
Podatke iz tih izveštaja poslanici nedovoljno koriste za nadzor nad radom izvršne vlasti, što kao posledicu ima da se u izveštajima Skupštine Srbije iz godine u godinu konstatuju isti problemi, koji su među najznačajnijim generatorima korupcije, a koji ostaju bez rešenja, piše Danas.
Zbog toga Skupština >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mora da pronađe mehanizam za nadzor nad primenom mera koje je usvojila, kao i da utvrdi posledice za one koji ih ne primenjuju, zaključak je skupa „Sistemski pristup u borbi protiv korupcije“, na kojem su učestvovali predstavnici nezavisnih regulatornih tela u Srbiji i parlamenta.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, istakao je da mora situacija u kojoj se ignoriše volja najvišeg zakonodavnog tela mora da izazove zabrinutost. On kaže da je tokom mandata podneo na desetine hiljada prijava za kršenje zakona, od kojih je oko 80 odsto zastarelo, stotinak je procesuirano, a svega desetak odgovornih je kažnjeno.
Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije, naveo je da se najčešće nepravilnosti u radu organa vlasti dešavaju u primeni Zakona o javnim nabavkama. „Državni organi ne popisuju finansijsku i nefinansijsku imovinu, umanjuju prihode, a uvećavaju plate i rashode. Ministarstva uvode internu kontrolu, ali nje nema u javnim preduzećima, opštinama, gradovima i agencijama“, naveo je Sretenović.
DRI će u narednom periodu početi novu vrstu revizije a na osnovu svrsishodnosti, ekonomičnosti i efikasnosti. Kao primer za potrebu takve vrste revizije, Sretenović je naveo da su revizori tokom 2010. deset puta utvrdili da se službeni automobili koriste za putovanja u Brisel, Ulm ili Minhen, iako je mnogo jeftinije putovanje avionom.
Gordana Stevanović, pomoćnica generalnog sekretara zaštitnika građana, rekla je da je ombudsman za pet godina dao 1.127 preporuka, a da je ispunjena 241 i da niko nije snosio posledice za to. Prema njenim rečima, uočeno je i da se kod organa vlasti koji su prethodno ispravili svoje propuste iste greške iznova dešavaju.
Tatjana Babić, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, navela je da zaključci Skupštine Srbije na osnovu izveštaja nezavisnih tela treba da budu konkretniji i precizniji, kao i da obavezuju Vladu Srbije na mere i rokove u kojima mora da ih ispunjava.
Vesna Kovač, potpredsednica republičkog parlamenta, ukazala je na to da skupštinski odbori i sada imaju mogućnost da od Vlade traže informacije i da kontrolišu institucije. „Stvar je u tome šta mi i koliko želimo da uradimo“, zaključila je Kovačeva.
Konferenciju su organizovali Transparentnost Srbija i BIRN uz podršku ambasada Velike Britanije i Kraljevine Holandije.
Vesna Pešić, bivša narodna poslanica, koja je pratila skup iz publike, obratila se čelnim ljudima nezavisnih institucija i poručila im da je iluzija to što očekuju od političara.
"Korupcija će nastaviti da bude visoka jer su se vodeći ljudi nezavisnih tela povukli u ilegalu i mire s tim da ne mogu da smanje moć države koja ih ignoriše. Čujemo kukumavčenje kako država neće da sluša. Poslanici u Skupštini ništa ne rade i ne čitaju vaše izveštaje“, upozorila je Pešić. Ona ih je savetovala da uvek javno saopšte imena onih koji se oglušuju o njihove preporuke.
