Izvor: B92, 05.Avg.2010, 01:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast disciplinuje svoje kontrolore
Beograd -- Novi skupštinski poslovnik daje mogućnost smene predstavnika regulatornih tela ukoliko parlament ne prihvati njihove izveštaje, piše "Politika".
Izveštaji regulatornih tela od poverenika za informacije, preko zaštitnika građana do revizora i Agencije za borbu protiv korupcije ubuduće će biti predmet rasprave Parlamenta.
I ukoliko oni ne budu prihvaćeni, poslanici će moći da smene odgovorne funkcionere u ovim institucijama.
Ovu novinu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u poslovniku o radu, pojedini opozicionari vide kao pokušaj disciplinovanja "kontrolora vlasti", a iz vladajuće koalicije takvo viđenje odbacuju kao potpuno neosnovano.
Stari poslovnik nije propisivao detaljniju proceduru postupanja sa izveštajima regulatornih tela. Novi, koji je usvojen u julu, detaljno reguliše "postupak za vršenje nadzora nad radom državnih organa, organizacija i tela". Prema ovim odredbama "državni organi, organizacije i tela" podnose izveštaje Narodnoj skupštini, a o njima se prvo raspravlja na sednicama nadležnih odbora. Potom Nadležni odbor "podnosi izveštaj Narodnoj skupštini s predlogom zaključaka, odnosno preporuka".
Odbor, između ostalog, može da predloži parlamentu da prihvati izveštaj, da zatraži njegovu dopunu ili da ga ne prihvati i da "pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti funkcionera u državnom organu, organizaciji, ili telu".
Osim toga "nadležni odbor može da utvrdi da funkcioner državnog organa, organizacije, odnosno tela koga bira Narodna skupština ne vrši funkciju u skladu sa zakonom i o tome obaveštava Narodnu skupštinu, u cilju preduzimanja mera utvrđenih zakonom".
Niko od opozicionara, inače, nije učestvovao u glasanju, pa je poslovnik usvojen samo glasovima vladajuće koalicije.
Pomenute odredbe, prema nekim ocenama, mogu se "čitati" kao upozorenje regulatornim telima da paze šta pišu u izveštajima, jer ih, u suprotnom, skupštinska većina začas može smeniti. Boško Ristić, predsednik radne grupe za izradu poslovnika, kaže za "Politiku", da su takve ocene zlonamerne i da niko nije pisao poslovnička rešenja sa namerom da nekoga smenjuje, kad mu padne na pamet.
Prema Ristićevim rečima regulatorna tela jesu nezavisna, ali parlament može da raspravlja o tome da li su radili u skladu sa zakonom, može, na primer, da postoji sumnja da su bili selektivni u svom poslu, što je nedopustivo.
Ristić kaže da je, na primer, Saša Janković, zaštitnik građana, propustio da u svom izveštaju pomene pobunu u zatvoru u Nišu, "što nikako nije nebitno, tek naknadno je stigla dopuna, kad smo mi najavili da ćemo posetiti KPZ Niš".
On smatra da parlament bira regulatorna tela i da mora i da raspravlja o njihovom radu.
Judita Popović iz LDP-a, članica radne grupe za izradu poslovnika, kaže za "Politiku", da se stepen demokratičnosti društva meri po tome koliko su regulatorna tela nezavisna od zakonodavne i izvršne vlasti i zato postoji problem sa Agencijom za borbu protiv korupcije, poverenikom, zaštitnikom građana, jer je njih predložila i izabrala vladajuća koalicija.
Prema njenim rečima "nikakav poslovnik, ni zakonska regulativa ne može da im da ili oduzme na značaju, ukoliko nema političke volje da oni budu maksimalno nezavisni".
.jpg)
