Izvor: Blic, 18.Apr.2014, 19:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlasnik, a po ceo dan u proizvodnji

Ne stidim se rada. S ocem i bratom vodim firmu koja ostvaruje profit od 43 miliona dinara godišnje, ali i dalje radim u proizvodnji. Počeo deda: Treća generacija Blagojevića

Ovako priču o porodičnom biznisu počinje Nenad Blagojević, „Blic preduzetnik 2013” i vlasnik leskovačkog preduzeća „Bland”, koje se bavi proizvodnjom sklopivih stolica i ima 50 radnika. Poslovanje sa ramovima za goblene je pre 54 godina započeo deda Milorad. Pet decenija kasnije u posao je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ušla treća generacija Blagojevića na čijim stolicama danas sede Japanci, Italijani, Norvežani...

Gde ste učili o menadžmentu?

- Isključivo u proizvodnji. Fakultete nemamo ni otac, ni brat, ni ja. Uvek sam govorio da uspešan menadžer mora proći sve - od proizvodnje do kancelarije. Dnevno sat vremena provedem u kancelariji, a ostatak u fabrici, gde nisam šef nego fizički radnik. Moj knjigovođa radi i u nabavci, a šef proizvodnje je istovremeno i viljuškar.

Od Vučića bih tražio 500.000 evra

Šta biste rekli Aleksandru Vučiću da vas pita šta je potrebno da budete bolji?

- Subvencija od 500.000 evra. Sada bismo mogli prodati duplo više nego što možemo da proizvedemo, ali nemamo novac da kupimo dodatnu opremu. Rekao bih mu i da je odlična najavljena mera kojom bi preduzetnici bili oslođeni poreza za sedam od 10 novozaposlenih. To bih iskoristio. Iskreno, do sada nisam verovao političarima.

Kako ste dobili prve izvozne poslove?

- Tada sam imao dva radnika. U proizvodnju su nam ušli Slovenci sa zahtevom da im radimo delove za nameštaj. Tražili su tri kamiona robe mesečno, a mi smo imali kapacitete za jedan. Posao je vremenom rastao, preporod je došao 2009, kada nam je na vrata zakucao slovenački „Profagus” preko koga danas u Norvešku izvozimo delove za 12.000 sklopivih stolica za decu i odrasle. Oni ih dorađuju i dalje prodaju u Japanu i Skandinaviji. Danas izvozimo 98 odsto proizvodnje.



Šta vi to radite a što Norvežani nemaju?

- Kod nas je jeftina radna snaga i proizvod je povoljniji. Tu je i kvalitet, vrlo strogo poštovanje dogovorenih rokova, dizajn stolice star 42 godine, ali i činjenica da radimo od bele bukve.



Kako je raditi s Italijanima, a kako s Norvežanima?

- Poslove ugovaramo početkom godine. S Italijanima to traje pet minuta, narednih dana smo im gosti - obilazimo vinarije, ne pričamo o poslu. Norvežani nam dolaze dva puta godišnje i to je kao da nas proveravaju sve inspekcije, od protivpožarne do poreske. Po proizvodnji idu sa šublerom i stolice mere u milimetar kao da smo u metalskoj industriji, a ne u drvnoj.

Koliko puta su vam stranci vratili robu?

- Nijednom, a to zahteva žrtvovanje jer mi je cela porodica u proizvodnji non-stop i nedeljom i praznikom. I tako stalno od 2004. godine.

Da li ste u poslu imali kriznih situacija?

- Samo jednom, još 2004. Hteli smo da postanemo veliki proizvođač, uzeli kredit, radili i po 16 sati dnevno. A onda nam je ozbiljan kupac otkazao kompletnu porudžbinu.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...