Izvor: Blic, 18.Sep.2012, 03:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Vlasnička prava"
Kada su 2011. menjani izborni zakoni, u vestima je pisalo da su poslanici i odbornici postali „vlasnici mandata“. Pravno gledano, „vlasništvo“ nad mandatima ne postoji. Predmet izmena zakona je u stvari bio način prestanka mandata - može li neko drugi umesto poslanika/odbornika podneti ostavku na tu funkciju.
Vlasnik svoju stvar sme da proda, iznajmi, ostavi potomstvu, uništi... a mandat nije stvar, već od naroda povereno ovlašćenje i ne može imati „vlasnika“.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Pravo i život se i ovde razlikuju. Kao što su nekad samo partije imale „robu za trgovanje“ i uslovljavale ulazak u salu, podršku vladinom predlogu zakona ili kandidata ustupcima koji nemaju veze sa proklamovanim programskim ciljevima, tako sada faktičku mogućnost da to čine imaju i pojedinci.
Ustav garantuje poslanicima i odbornicima slobodu odlučivanja i imunitet od gonjenja za izraženo mišljenje i glasanje. Oni pred zakonom ne mogu biti odgovorni ni za kršenje predizbornih obećanja ni za neposlušnost prema partijskom rukovodstvu. Ali, to što za svoju odluku nisu dužni nikome da polažu račune, ne znači da su oslobođeni odgovornosti ako svoj glas prodaju.
Osnov za krivično gonjenje nije dovoljno precizan, ali se može naći u zakonu („službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja pribavi sebi ili drugom licu kakvu korist…”), informacije o plaćenoj „ceni“ za podršku odbornika postoje čak i u medijima, jedino još nema glasa o istragama, ni za najsvežije slučajeve, ni za one iz ranijih godina.
Povezane vesti: O krađi i kupovini glasova Šta da radi nova vlada Međudržavna vezana trgovina
