Izvor: Politika, 11.Mar.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlasnici ili menadžeri
Država je fabriku prodala đuture, nije imala kad da misli na radijatore, žurilo joj se. A novi gazda ima živaca da kida komad po komad i prodaje na parče!
Lucidni satiričar Titove epohe Branislav Lavrenski napisao je sa Mišom Tasićem knjigu „Državu ne možeš opljačkati”.
I stvarno, Titova država je kontrolisala štampanje para u kovnici u Topčideru. Ali kada su na državu, kao trinaest prasadi na krmaču, navalila prasad-republike, i ona je počela da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << štampa pare. Inflacija je sa pet odsto skočila na više od 20 procenata. I to je bila tek šala. Nerazvijeni su navalili na zidanje sportskih objekata, pa su u divljim brdima gradili Davos, da održe zimsku olimpijadu, iako je na severu podalpska republika imala bob staze, i padine za spust i skakaonice. Slovenački ironičari su tu pljačku olimpijade ovako ocenili: „Pošto ne umeju da se privredno razvijaju, oni su rešili da se razvijaju bar fizički”.
Ona se država, dovedena do ruba opstanka, ipak nije dala opljačkati.
Ali kad je granula zora „privatizacije”, pokazalo se da Lavrenski i Tasić nisu u pravu. U najsiromašnijoj opštini Srbije, Babušnici, noćio sam kod čestitog čuvara tamošnje, bivše, fabrike sintetičkih materijala. Kad je postao poluinvalid, metnu ga za čuvara fabrike. Dve decenije je i noću motrio da neko ne ukrade ma i šraf. A onda narod iz mržnje prema vlastima, državi, socijalizmu, izglasa kapitalizaciju. Svaki je glasač zamišljao sebe kao vlasnika kafane, dućana, kao rentijera i člana „džet-seta” koji se kupa u Akapulku. Kao što Amerikanci imaju „američki san”, takav san imaju i nekadašnji podanici realsocijalizma.
Prvi korak „kapitalizacije” bila je licitacija. Na njoj su se skupile parajlije. Ostalo je nejasno gde su pare najagmili. No primetilo se da se među parajlijama šunjaju senke dotadašnjih direktora. To su bili vodeći partijci, oni što su se na knjižicu zakleli da će stražariti nad interesom radničke klase, i čuvati fabrike, klasnu imovinu po samoupravnom ustavu. Događaji će pokazati da su fabrike bile i postale vlasništvo nove, skrivene klase menadžera.
Fabrike su prodavane jedna za drugom ispod cene. Na kraju licitacije novi vlasnici (mahom bivši menadžeri ili njihovi tajni zastupnici) potpisivali su akte da će zbrinuti radništvo. To su prvo prekršili. (Jednom sam napisao da je novi vlasnik „Šinvoza” u Zrenjaninu izneverio svoje obećanje, ali da ga niko ne goni. Mladi urednik se uplašio i rekao mi: „Čika Rašo, mi se ne bavimo politikom!”)
Babušnički čuvar fabrike penzionisan je. Ali još kao čuvar radničkog fiktivnog vlasništva, kaže mi: „Došao je na licitaciju jedan Bugarin, mada mi mislimo da iza njega stoji neko naš. Kupio, potpisao da će se brinuti o radnicima… ali evo ga sada, skida cevi od radijatora i prodaje te tone metala pootkidanog sa zidova!”
„Zaboga, domaćine”, viknem ja, „pa on samo za taj silan metal trpa u džep više para nego što je za fabriku dao”. Da, država je fabriku prodala đuture, nije imala kad da misli na radijatore, žurilo joj se. A novi gazda ima živaca da kida komad po komad i prodaje na parče!
Tamna je i nepoznata istorija „privatizacije”. Nije pravo nas domorodaca bilo prekršeno samo u 24 sporna privredna giganta. Stvari sežu do u sitna crevca.
U bolnici mi jedan sapatnik pacijent ispriča kako je stvarni kikindski gigant „Ida opel”, koji bi danas imao dvanaest hiljada radnika, prodat za samo petsto hiljada nekih novčanih jedinica. I da je novi vlasnik, koji je trijumfalno proplivao kroz cilj trke zvane licitacija, na prvom sastanku, umesto ikakvih reči uvoda ili pozdrava, skočio, prevrnuo sto prema četvorici vodećih inženjera i ružno se na njih proderao.
Mene u celom tom ekscesnom poglavlju privatizacije (kapitalizacije) zanima najviše da li je taj (slovenački) histerik bio novi vlasnik ili je bio od vlasnika postavljeni menadžer. To nije sporedno pitanje. Ako je bio vlasnik, onda smo dospeli u kandže starog kapitalizma iz 19. veka, a ako je bio menadžer, to smo svi mi sada u rukama nove menadžerske klase. Ta je došla na vlast posle 1968. kada je, kako je rekao Džejms Barnem, definitivno izvedena menadžerska revolucija.
Ako to saznam, znaću ko je državu najzad opljačkao.
Raša Popov
objavljeno: 11.03.2014.
