Izvor: Večernje novosti, 18.Dec.2014, 23:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vladino srce od sutra na baterije

U ODELjENjU za transplantacije srca, na drugom spratu Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije, svi gledaju samo u jednog pacijenta. Kao da osluškuju da li diše. On visok, krupan, malo pognute glave, sa cevčicama uvučenim u telo malo ispod vrata, pa sve do podlaktica, sedi u kolicima. To je Vladimir Petković iz Pančeva, prvi pacijent kojem će u Srbiji sutra biti ugrađeno veštačko srce. Vladimir ima 47 godina. Njegovo oslabljeno srce „broji“ poslednje otkucaje. Svi se mole: >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << samo da izdrži do sutra ujutru. Tada će, čim se razdani, u operacionu salu. Vladimir je mašinski inženjer. Pre sedam meseci podneo je zahtev za penziju. Ima samo brata Vukašina i majku Nadeždu, i taman toliko snage da svojim srcem, koje je bukvalno iz sata u sat sve slabije, jedva, polako pređe 50 metara. U poslednjih godinu dana šest puta je bio u bolnici, tri puta u Pančevu, tri puta u Kliničkom centru Srbije. Glavna sestra na odeljenju Gordana Stanić uzima u ruke jednu vrstu pumpe koja je cevčicama povezana sa telom pacijenta. To je takozvana potpora, kroz nju Vladimir dobija lekove koji koliko-toliko održavaju srčani ritam. Svakog časa bi trebalo da krenu na drigo odeljenje, da pacijentu još jednom urade ultrazvuk abdomena. - Pun je vode - kaže profesor dr Miljko Ristić, koji će sa svojim timom operisati Vladimira. - Nalaz ultrazvuka neće promeniti našu odluku da mu ugradimo veštačko srce, ali moramo da imamo sve parametre. Rizičan je to zahvat.BROJKE 10 transplantacija srca urađeno za 13 meseci u Beogradu 70 kandidata za mehaničke srčane pumpe u Srbiji 500 dana može da živi pacijent sa mehaničkim srcem Iz Univerzitetske bolnice u Regensburgu u Nemačkoj danas dolazi profesor Kristof Šmid, direktor kardiohirurgije. On je obučavao naše lekare za ugradnju veštačkog srca, a sutra će nadgledati zahvat. Naš tim je spreman. I pacijent nekako deluje baš smireno. - Drugog rešenja za mene nema - kaže Vladimir. - Zašto da se bojim? Šta mogu da izgubim? Sa ovim srcem ne bih još dugo izdržao. Profesor Ristić i dr Emilija Nestorović, kardiolog, objasnili su mi sve: šta me čeka, koje su prednosti i mane ovog veštačkog srca. Potpuno im verujem. Sa novim, veštačkim srcem, mogu da živim 500 dana. A, posle, videćemo... Srčana slabost, ili kako bi lekari rekli - insuficijencija, Vladimiru je otkrivena 2010. godine. Okidač je bio „banalan“, nelečena prehlada. To mu je uništilo srčani mišić. Poslednjih godinu dana je, kaže, baš loše. Na prvi pogled, međutim, izgleda prilično stamen, ali kad pogled padne na njegove negde crvene, negde modre, jako otečene noge, jasno je da je tom čoveku teško i korak da napravi. Smiren, realan, Vladimir ne pravi velike planove ni za posle operacije. Želi samo da - peca. Doktorka Nestorović ga opominje: „Sad da ti ugradimo veštačko, a onda da te ženimo.“ - Ako sam prvi za veštačko srce u Srbiji, radije ću biti prvi i za eutanaziju kad bude dozvoljena, nego da se drugi put ženim - šali se Vladimir.FANTASTIČNA SERIJA ZA 13 meseci, koliko je prošlo od prve transplantacije srca, koja u Srbiji nije rađena punih 14 godina, u KCS je urađeno 10 transplantacija srca, 16 dugotrajnih potpornih srčanih pumpi i 15 za kratkotrajnu potporu. - To je veliki iskorak za našu zemlju, koji su prepoznale i kolege u inostranstvu - kaže prof. Miljko Ristić. Ja jesam entuzijasta, ali bez tima zaista izuzetnih lekara na ovoj klinici ništa ne bih mogao sam. I za zemlju je to velika korist i ušteda. U inostranstvu transplantacija srca košta oko 150.000 evra, a ovde su nas prvih 10 koštale između 18.000 i 20.000 evra. Njegovo novo srce stiglo je na kliniku 9. decembra, otprilike u isto vreme kad i ekipa od šest nemačkih stručnjaka koji su obučavali naš tim. To je poklon proizvođača, vredan oko 150.000 evra. Još jedna naša klinika bila je zainteresovana za ovaj tip veštačke „pumpe“, ali su odbijeni jer nemaju iskustva sa ugradnjom drugih aparata za srčanu potporu. - Srce koje ćemo sutra ugraditi sastoji se iz tri dela: onog koji se povezuje na biološki organ, aparata teških četiri-pet kilograma koji pacijentu stoje spolja, na stomaku, i spoljašnjeg uređaja koji radi na baterije - generatora preko kojeg se srce napaja i određuje njegov tempo rada - objašnjava profesor Ristić. - Biološko srce ostaje u telu, a kad otvorimo grudni koš, cirkulaciju i sa leve i sa desne komore njega prebacimo na veštačko srce. Tako biološki organ, zapravo, ostaje mrtav i služi samo da se za njega zakači veštački. Doktorka Nestorović objašnjava da se „cevčice“ veštačkog organa povezuju na pretkomoru, aortu, srčane šupljine i onda kroz njih cirkuliše krv do aparata i nazad. - Svaki kandidat za ovakvu intervenciju je medicinski izrazito komplikovan slučaj, jer se paralelno borimo ne samo sa slabošću srca, nego i sa „udruženim“ popuštanjem drugih organa, jetre, bubrega - priča dr Emilija. - Nikad, zapravo, ne znamo šta ćemo dobiti. Mi veštačkim srcem rešimo koronarni problem, i nadamo se da su ta popuštanja drugih organa privremena, i da će oni kada se opet uspostavi normalna cirkulacija povratiti svoju funkciju. Prvi kandidat za veštačko srce će sutra na operacioni sto već u osam ujutru. U timu koji vodi prof. Ristić, pored dr Nestorović, biće i kardiohirurg Svetozar Putnik, anesteziolog Dejan Marković, perfuzer Slavko Kulić, instrumentarka Mira Bogdanović. Svi oni, među kolegama, važe za velike entuzijaste: rade koliko god treba, i ne pitaju ni da li će biti plaćeni za „prekovremene sate“. - Računamo da će sama operacija trajati oko četiri sata - kaže profesor Ristić.- A, posle toga, ako sve bude išlo po planu, pacijent bar još tri-četiri nedelje mora ostati na klinici. Ovaj tip veštačkog srca koje se sada prvi put ugrađuje u Srbiji, u 20 zemalja sveta, od 1992. godine, kada je ugrađeno prvo, dosad je dobilo svega 1.500 pacijenata. - Najduže se sa veštačkim srcem živi pet godina, a u proseku 209 dana - objašnjava dr Nestorović. NADA U DONORA PROFESOR Ristić kaže da trenutno ima 70 kandidata za mehaničke srčane pumpe, transplantaciju srca i veštački organ. - Nažalost, oko 40 njih bi moglo da umre pre nego što dočekaju zahvat - nije optimističan prof. Ristić. - Bez iluzija, ni mnogo bogatije zemlje od naše nisu u stanju da obezbede pumpe i veštačka srca za sve kojima su potrebni, a za transplantacije nigde u svetu nema dovoljno organa. Vladimiru Petkoviću veštačko srce je samo privremeno rešenje. I on to zna. Možda se nada da će dočekati organ donora? - Ovo je Srbija. Šta bude biće - kaže.

Nastavak na Večernje novosti...