Izvor: Blic, 08.Maj.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladini krediti protiv otkaza
Ako je suditi prema prvim reakcijama privrednika, domaća preduzeća oberučke će prihvatiti nove zajmove za likvidnost koje subvencioniše Vlada Srbije. Direktne koristi od ovih kredita imaće i zaposleni u kompanijama koje povuku ove pozajmice jer su im do kraja otplate kredita radna mesta sigurna.
Ekonomisti tvrde da će se od vladinog paketa ovajditi i svi ostali žitelji Srbije jer im standard svakako zavisi od funkcionisanja privrede. Kako domaće firme ne posluju dobro pokazuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i podatak da se njihovo kašnjenje u otplati već podignutih komercijalnih zajmova povećalo od početka godine sa šest na 9,2 odsto. Da bi se došlo do što jeftinijeg svežeg kapitala, Vlada je februarskim paketom mera predvidela kamatu od 5,5 odsto godišnje, a sada je spustila na tri odsto. Osim toga, uvedeni su i dinarski krediti sa kamatnom stopom od 10,5 odsto godišnje. Standardno loš srpski izvoz biće poguran tako što ove kompanije mogu zajmiti duplo više od drugih.
Zoran Drakulić, vlasnik Kompanije „Ist point”, kaže da će ta kompanija uzeti takav zajam.
- Novi paket mera koje je usvojila Vlada doprineće očuvanju zaposlenosti jer je suština da otpuštanje radnika u Srbiji ne ide dalje. S druge strane ovim kreditima privredi će biti omogućeno da dobro radi. To znači da će se ove mere pozitivno odraziti na sve građane Srbije - kaže za „Blic” Drakulić.
Povoljni zajam na godinu dana uzeće i Kompanija „Metalac”, kojoj je u nedostatku obrtnih sredstava potrebna dodatna finansijska injekcija. Petrašin Jakovljević, prvi čovek ove kompanije, kaže da se još uvek prave kalkulacije o tome koliko će se zapravo pod povoljnim uslovima koje sada nude banke, uzeti kredita.
- Krediti će pomoći da se očuva zaposlenost, a samim tim poveća i kupovnu moć, što je pozitivan psihološki faktor za građane. Samim tim očuvaće se domaće tržište, što je dobro s obzirom na to da su izvozna tržišta u padu - kaže Jakovljević.
Zoran Drakulić, vlasnik Kompanije „Ist point”: Ovaj paket omogućiće privredi da dobro radi Marko Mrzel, generalni direktor „Gorenja”: Mere su od velike važnosti jer je smanjena likvidnost trenutno najveći problem
Petrašin Jakovljević, generalni direktor „Metlaca”: Očuvaće se zaposlenost i povećati kupovna
moć građana Nikola Pavičić, generalni direktor „Sintelona”: Očekujemo bolje uslove za izvoznike, a lošije za uvoznike
Nikola Pavičić, predsednik i generalni direktor „Sintelona” kaže da će ukoliko kriza potraje i oni biti prinuđeni da zajme. On, međutim, ističe da su krediti za izvoznike iako sa povoljnom kamatom od tri odsto i dalje vezani za kretanje kursa što može biti glavobolja ako dinar počne da oscilira.
- S druge strane kamata na dinarske kredite je 10,5 odsto, što je za naše uslove mnogo. Mi treba da budemo konkurentni na tržištu, pa nije isto kada se neko zaduži po kamati od 10,5 ili od tri odsto, kako se zadužuje konkurencija u svetu. Ipak, mi podržavamo ove mere - kaže Pavičić i dodaje da očekuje treći paket mera koje će kako tvrdi, „zadirati u koren krize u Srbiji”.
- Tim paketom trebalo bi da se naprave bolji uslovi za izvoznike, a lošiji za uvoznike- navodi Pavičić.
Marko Mrzel, generalni direktor „Gorenja” za Srbiju, kaže da će sada da procene da li su zajmovi koje nudi država za likvidnost jeftiniji od onih koje ova firma dobija u inostranstvu.
- Mislim da su ovi krediti od velike važnosti, posebno sada jer je najveći problem privrede umanjena likvidnost - ističe Mrzel.
U „Tigru” ističu da se ne bi trebalo zaletati prilikom zaduživanja pa čak i kad su uslovi tako povoljni.
- Nama svakako treba dugoročni investicioni kredit, jer bi smo na taj način očuvali zaposlene, a to bi se pozitivno reflektovalo i na čitavo okruženje. Zbog toga treba da sagledamo sve uslove pod kojim se ovi krediti nude - kaže Srđan Stojanović, PR Kompanije „Tigar”.
Iako su privrednici jednoglasni u stavu da će dodatnim paketom Vlada pomoći privredi, ekonomisti nisu tako kategorični.
- Ove mere imaće blagi pozitivan efekat za građane, ali su skromnog obima i neće potpuno preokrenuti stvari. Što se radnika tiče oni su zaštićeni ukoliko rade za firmu koja je uzela kredit i najgore što im se može desiti je smanjenje plate - kaže profesor ekonomije Mihail Arandarenko.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, kaže da će dodatne mere Vlade omogućiti podizanje privrednih kapaciteta domaćih firme i delimično ublažiti postojeću nelikvidnost.
- Mnogo je važno da imamo stabilan kurs. Ukoliko bi se kurs dinara kretao kao pred kraj prošle godine, od vladinih mera neće biti velike koristi. Za privredu je najvažnija predvidivost domaće valute - ističe za „Blic” Bugarin.
Prvi čovek Narodne banke Srbije kaže da subvencionisanje nije mešanje Vlade u posao monetarnih vlasti. Jelašić ističe da su mere Vlade još s početka godine doprinele da ne padne kreditna aktivnost banaka.
- Vlada Srbije donošenjem novog paketa podsticajnih mera privredi samo nastavlja prethodni program. Da nije bilo subvencija države za kredite privredi i građanima, sigurno bi došlo do pada kreditne aktivnosti banaka - ističe Jelašić.
U dosadašnjoj realizaciji najviše je odobreno zajmova za likvidnost i to 3.276 a preduzeća su uzela oko 268 miliona evra kredita. Firme su do sada zatražile tek 125 pozajmica za investicije a odobreno je svega tri ovakva zajma. Na vrhu liste, po ukupnoj sumi odobrenih zajmova uz subvencije države je „Banka Inteza” sa oko 115 miliona evra. Slede „Komercijalna banka” sa oko 52 miliona evra, „Prokredit banka” (28,6 miliona), „Sosijete ženeral” (19,1). Iz „Inteze” poručuju da je ova banka od samog početka podržala program Vlade Srbije.
- Smatramo da je u ovom trenutku je još uvek rano komentarisati nove uslove dok ne bude upoznata sa svim detaljima nove inicijative - kažu u „Intezi”.
U „Hipo Alpe-Adrija banci” kažu da podržavaju mere Vlade Srbije.
- Novim merama Vlada je pokazala aktivan odnos suočavanja sa krizom- poručuju iz ove banke.
Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, kaže da potezi vlade uveravaju da ona preduzima sve kako bi se održala likvidnost privrede.
- Zbog toga banke mogu da budu još uspešnije i imaju više mogućnosti za kreditiranje - kaže Dugalić.
Bez povećanja PDV-a
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je juče da je povećanje poreza na dodatu vrednost teoretski moguće, ali da ga Vlada trenutno ne razmatra. Premijer je istakao da je suština novih mera povećavanje obima sredstava za stimulisanje privrede.
Evropa pomaže budžet
Evropska komisija odobrila je Srbiji bespovratnu budžetsku pomoć od 100 miliona evra, kaže Božidar Đelić, potpredsednik Vlade. Preduslov za ovu pomoć bilo je potpisivanje aranžmana sa MMF-om koji će biti usvojen 15. maja, a ne 11. kako je ranije najavljivano.
Podrška poljoprivredi
Premijer Srbije Mirko Cvetković kaže da poljoprivreda Srbije učestvuje u bruto domaćem proizvodu sa osam odsto i da će zbog toga Vlada podržati njen dalji razvoj.
- Očekujem da bankarski sektor poveća učešće finansiranja poljoprivrede u svom portfoliju - rekao je Cvetković u svom obraćanju predstavnicima 37 banaka iz dvadesetak država na otvaranju međunarodnog skupa poljoprivrednih banaka koji je organizovala „Agrobanka”.
.jpg)
