Izvor: NoviMagazin.rs, 25.Jan.2015, 09:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Čeh: Plakat je sličan internetu
U toku je izložba “Rat i plakati 1914 – 1918” koju je osmislio i u Muzeju primenjene umestosti postavio Vladimir Čeh, publicista i osnivač Instituta za istoriju oglašavanja.
*Kako ste došli do ideje, zašto vam je to bilo važno...
Pre mene potop – bio je naslov, ne izložbe nego teksta koji sam pre desetak godina pisao u vezi sa profesijom kojom sam se bavio celog veka. "Pre mene potop"- misle mladi ljudi kada se uključe u ovu vrstu posla, kao da >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << ranije ništa nije postojalo, da je profesija počela onog dana kada su se oni u nju uključili. Tako je u Beogradu bio stav da je oglašavanje nastalo i svoj pravi procvat doživelo devedesetih godina, kada su Beograd "napali" bilbordi. A nije. Profesija je mnogo starija, i u Beogradu, i u svetu. Zbog toga sam i pokrenuo Institut za istoriju oglašavanja, da bih pokušao da od zaborava spasim prošlost profesije. Budućnost profesije je obezbeđena, jer danas nema opstanka bez marketinških komunikacija. Mediji su nekad bili veoma bitni. Oglašavanje nije postojalo bez medija. Danas mediji ne mogu da postoje bez oglašavanja.
Bućnost je, dakle, obezbeđena.To je bio razlog da se opredelim da napravim veliku Institutovu izložbu "Rat i plakat", povodom obeležavanja stote godišnjice početka Prvog svetskog rata. Izložba je napravljena u saradnji sa Muzejom primenjene umetnosti, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, u okviru Programa obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata.
Zašto plakat? Veoma jednostavno. Plakat je pre sto godina bio jedini besplatni masovni medij. Pre sto godina rat je bio rat plakata, drugi svetski rat jer bio rat radija, današnji ratovi su, kad su mediji u pitanju, ratovi interneta i televizije.
Plakat smo predstavili iz tri ugla: Plakat u svetu, Srbija na plakatu i Plakat u Srbiji. Zašto iz tri ugla? Dosta se razlikuje ono što je rađeno u Srbiji i ono što je rađeno u svetu. Na izložbi se može uporediti slika tehnološkog i komunikacijskog nivoa. Plakat u svetu je koristio ilustraciju, plakat u Srbiji je bio samo tekstualni, objave i informacije...
*Da li su se promenili uveliko izgledi plakata, s obzirom da je 100 godina između nas i da li poneki koji ste vi izložili vezano za Srbiju zapravo ima asocijaciju kako je danas u Srbiji?
Moglo bi se reći da ima asocijacije "kako je danas u Srbiji", odnosno - nije se bitno promenila slika: Srbiji je i danas potrebna pomoć. Ali, za razliku od Srbije danas, Srbija je pre 100 godina u svetu bila bolje pozicionirana. U delu izložbe "Srbija na plakatu" prikazali smo prvi put zajedno tri velike kampanje koje su vođene u tri velike države, tri velika prijatelja Srbije: u Francuskoj, Engleskoj i Sjedinjenim američkim državam, u kojima su vođene kampanje "Pomozite Srbiju, našeg saveznika u ratu". Srbija je na plakatima u svetu prikazivana redovno među prvih pet saveznika u ratu protiv Austrije i Nemačke, bilo zastavom, grbom, bilo samo tekstom.
*Kako biste vi danas predložili da izgleda plakat koji bi pomogao Srbiji da postane uređenija, bogatija, smirenija država?
Taj bi zadatak bio pre za ilustratora nego za mene koji sam se bavio tekstom, dok sam se aktivno bavio ovom svojom profesijom. Mislim da bi plakat veoma sličan internetu, a moram i to da objasnim zašto. Plakat je od svih medija najsličniji internetu zbog toga što traži brzu reakciju, jasnu i "na prvu loptu", što bi rekli mladi. Dakle, plakat ne može i ne sme da bude komplikovan, višesmislen, mora preneti ideju odmah: na jedan "klik" - mora biti dostupna kompletna informacija. To je ta sličnost između informacije na internetu i informacije na plakatu.
Moglo bi se o tome govoriti satima, o tome kako plakat treba da izgleda vizuelno i kako bi trebalo da izgleda tekst... Vrativši se na izložbu i na plakat od pre 100 godina moram reći da je grafički taj plakat izgledao mnogo bolje, najvećim delom zbog toga što su ga radili, bar 70 posto, tada najpoznatiji svetski slikari i ilustratori, tako da je vizuelna vrednost tih plakata daleko veća.
Mene je zapanjilo koliko je, u vreme kada su pravljeni plakati za ratne potrebe, bio korišćen humor. Humor i rat. Nekako mi na prvi pogled to nije išlo zajedno. A jeste, veoma. Mnoštvo poruka iz Prvog svetskog rata, za regrutaciju, za dobročinstvo, koristilo je humor u komunikaciji. Jedna od meni najupečatljivijih poruka sa izložbe je ona engleska o štednji u vreme rata, gde se kaže da je "oblačiti se modno u vreme rata ne samo nevaspitano ponašanje, nego je to nepatriotski čin". Plakat koji je to, bolje nego što sam ja sad rekao, duhovito iskazao na engleskom jeziku je za mene jedan od najduhovitijih u to vreme.
Čini mi se da bi mnogi plakati koji su viđeni na izložbi, kada bi izašli iz Muzeja primenjene umetnosti i našli se na oglasnim stubovima, ljude koji prolaze naveli da pomisle da je reč o plakatima koji su štampani danas.
Za vreme Prvog svetskog rata u ovoj vrsti komunikacije su postavljena pravila odnosa teksta i ilustracijekoja i danas važe.
(Napomena: Izložba je postavljena uz podršku Ministarstva kulture Srbije.)
