Izvor: B92, 18.Nov.2013, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Vlade regiona nisu transparentne"
Beograd -- Rezultati istraživanja o otvorenosti rada Vlade Srbije i ministarstava, podudaraju se sa podacima do kojih je došla Kancelarija poverenika, kaže Rodoljub Šabić.
Prema tim podacima, ministarstvo kulture i medija je najotvorenije.
Poverenik za zaštitu prava građana ocenio da je istraživanje vredno pažnje, jer je rađeno poređenje sa susednim zemljama - Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, koje nisu članice EU, a koje je pokazalo da ni u toj konkurenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbija nije uspela da pobedi.
Naime, Srbija samo malo prednjači ispred BiH i Makedonije.
Poverenik Šabić je podsetio da svako ministarstvo po zakonu treba da ima informator o radu, ali da tu obavezu pojedini ne poštuju, istakavši da prednjače ministarstva finansija i privrede.
"Vlada Srbije ispunjava 41odsto kriterijuma i prema ovom rezultatu, Srbija se nalazi na drugom mestu posle Vlade Crne Gore, a ispred vlada BiH i Makedonije", rekla je na konferenciji za novinare Vukosava Crnjanski Šabović, direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
Ona je dodala da su negativne ocene koje je vlada dobila, posledica manjka informacija o strategijama, budžetskim planovima i zakonima, pozivima na javne rasprave.
Najbolju ocenu otvorenosti (65 odsto) Vlada Srbije je dobila na pitanjima koja se tiču informacija o transparentnosti državnih organa kao što su - da li postoji zvaničan sajt, da li se redovno ažurira, da li se objavljuju saopštenja posle sednica vlade, biografije rukovodećih kadrova...
Kada se radi o upotrebi novih tehnologija u komunikaciji sa građanima, Vlada Srbije je na trećem mestu (31odsto), iza vlada Makedonije (62,5 odsto) i Crne Gore (44 odsto).
"Kada je reč o otvorenosti ministarstava u regionu, ministarstva vlada Srbije i Crne Gore ispunjavaju oko 40 odsto zadatih kriterijuma, pri čemu su najviše bodova dobila ministarstva u Srbiji na pitanjima o transparentnosti rada državnih organa (54 odsto), dok su najslabije ocene dobili u vezi sa pristupom informacijama (22 odsto) i participacije izvanvladinih aktera (22,5 odsto)", rekla je Crnjanski Šabović.
Na skupu je ukazano na to da su u Srbiji najbolje ocenjeni, sa po 27 od ukupno 60 bodova ili 45 odsto ispunjenih kriterijuma: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja i Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.
Najlošije pozicionirani na skali otvorenosti i interakcije sa akterima u društvu i građanima su Ministarstvo omladine i sporta 23 odsto i Ministarstvo građevinarstva i urbanizma 32 odsto.
Tokom analize izuzeto je Ministarstvo privrede jer u periodu istraživanja nije imalo sajt, a posle rekonstrukcije Vlade Srbije, do tada zajednički sajt Ministarstva finansija i prevrede, preuzelo je Ministarstvo finansija.
Crnjanski Šabović je istakla da vlade Srbije, Crne Gore, BiH i Makedonije objavljuju tek polovinu informacija o svom radu na svojim zvaničnim sajtovima, odnosno ispunjvaju samo polovinu kriterijuma za otvorenost i interakciju sa građanima.
Informacije o budžetu takođe nisu dostupne građanima, a učešće šire javnosti u procesu kreiranja javnih politika je na minimalnom nivou, pokazali su preliminarni rezultati regionalnog istraživanja o tome koliko vlade i ministarstva koriste nove tehnologije za predstavljanje svog rada. Istraživanje su sproveli Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA iz Srbije, Centar za demokratsku tranziciju iz Crne Gore, Zašto ne iz BiH i MOST iz Makedonije.
Istraživanje, sprovedno u periodu od avgusta do oktobra 2013, urađeno je na osnovu analize informacija dostupnih na zvaničnim internet stranicama vlada i ministarstava.
