Izvor: Politika, 02.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladavina osvete
NA BLISKOM ISTOKU NIŠTA NOVO. Opet se ratuje. Palestinci tuku malo Izraelce, Izraelci mnogo više Palestince, a sve to događa se u starom, već prepoznatljivom krugu bliskoistočnog nasilja u kome je neprikosnoveni vladar – osveta.
Neposredan povod za rasplamsavanje najnovijih sukoba bila je otmica izraelskog vojnika Gilada Šalita koju su izvele tri palestinske ekstremističke organizacije. Usledio je drastičan izraelski "odgovor" koji preti, ukoliko bude sproveden do kraja, da ugasi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i poslednji tračak nade u mir.
Izraelska akcija bila je zaista spektakularna, u munjevitoj noćnoj operaciji snaga bezbednosti na Zapadnoj obali uhapšena je velika grupa palestinskih ministara i poslanika – pripadnika radikalnog Hamasa. Konačan bilans: od 24 ministra uhapšeno je osam, od 72 poslanika Izraelci su pokupili 20 članova palestinskog parlamenta. Svake noći izraelska ratna avijacija bombarduje probrane ciljeve na palestinskim teritorijama.
Sukobljene strane čvrsto su "ukopane" na pozicijama pretnji i ucena. Palestinski ekstremisti su spremni da puste otetog vojnika ukoliko Izrael oslobodi iz zatvora "sve palestinske, arapske i muslimanske" zatočenike i okonča ofanzivu u pojasu Gaze. Izrael odbacuje takvu "trgovinu" a premijer Ehud Olmert poručuje da će vojnik Gilad Šalit biti oslobođen – milom ili silom.
Posrednički napori, pre svega egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka, ostaju bez rezultata.
U traganju za korenima sadašnjeg palestinsko–izraelskog sukoba osnovni putokaz je 2004. godina. U novembru te godine preminuo je Jaser Arafat, neprikosnoveni palestinski lider – nobelovac ali i rodonačelnik terorizma. Bio je to trenutak kada su mnogi pomislili da je konačno sazrelo vreme za pomirenje Izraela i Palestinaca.
Takva očekivanja nisu, međutim, ispunjena. Novi palestinski predsednik odmah se suočio sa činjenicom da nema vremena da se posveti ključnom poslu, pregovorima sa Izraelom. Morao je, pre toga, užurbano da radi na sprečavanju građanskog rata među Palestincima.
U prvim mesecima Abasove vladavine Izrael je delovao prilično nezainteresovano, osim verbalne podrške nije ponudio nikakve ustupke Arafatovom nasledniku i račun za takvo ponašanje stigao je veoma brzo. Na januarskim parlamentarnim izborima ubedljivo je pobedio radikalni Hamas čime je situacija dodatno iskomplikovana. Reč je, naime, o pokretu koji Zapad i Izrael svrstavaju među terorističke organizacije zbog čega odbijaju bilo kakav kontakt sa njim i njegovom vladom. Time je ionako prenapregnut palestinsko–izraelski čvor zategnut do pucanja.
Situacija je gotovo nerešiva. Obe strane – i Izraelci i Palestinci – osećaju se kao žrtve zbog čega i ne pomišljaju da prekinu lanac nasilja. Prsti su na obaraču a u takvim uslovima mir gotovo više niko i ne spominje.
U ISTOČNOJ AZIJI TRAJE RAKETNI "POKER". Severna Koreja i SAD uporno nastavljaju političko nadigravanje ne pokazujući nameru da odustanu od svojih ciljeva. Pjongjang insistira na pravu da razvija svoj nuklearni program i traži ukidanje sankcija. Vašington maše "šargarepom", nudi finansijsku i drugu pomoć Severnoj Koreji, ali traži da se ova država odrekne atomskog oružja.
Obe strane, u ovoj "igri", povremeno potegnu novi adut. Severna Koreja učinila je to najavom da će isprobati novu interkontinentalnu raketu – "taepodong 2" – koja, prema procenama stručnjaka, može da dosegne teritoriju SAD (Havaje i Aljasku). Amerikanci užurbano pripremaju odgovor, formiranje "štita" koji će biti u stanju da odbrani SAD i Japan od mogućeg severnokorejskog raketnog napada.
Najnovija događanja na Dalekom istoku podsećaju na već viđeno. Severna Koreja je 31. avgusta 1998. godine ispalila raketu "taepodong 1" koja je preletele Japan i završila u vodama Pacifika. Bio je to povod za izbijanje krize koja je prevaziđena serijom diplomatskih poteza čija kruna je bila poseta tadašnjeg američkog državnog sekretara Madlen Olbrajt – 2000. godine – Pjongjangu. Oštra neslaganja Severne Koreje i SAD time su, međutim, samo privremeno ublažena.
Osam godina kasnije preti sličan scenario a nezahvalnu ulogu diplomatskog vatrogasca preuzela je Kina. Zvanični Peking pokušava da obnovi razgovore šest država: Severne i Južne Koreje, Kine, Rusije, Japana i SAD o spornom nuklearnom programu Pjongjanga. Ovi pregovori prekinuti su u novembru prošle godine posle povlačenja Severne Koreje i u međuvremenu se gotovo i nisu čule pomirljive reči.
Dalekometna severnokorejska raketa je, kažu satelitski snimci, na lansirnoj rampi što diplomatiji daje još veoma malo vremena.
Žarko Rakić
[objavljeno: 02/07/2006]
